Микропластика је свуда. Продрла је у најмрачније кутке наше планете – и наша тела.
Од 1950. до 2017. године произведено је преко 9 милијарди тона пластике, од чега је половина настала након 2004. године. Огромна већина заврши у животној средини, где се услед временских услова, УВ зрачења и микроорганизама разлаже на све ситније делове – микропластику, а затим и нанопластику. То су тзв. „секундарне“ микропластике, које настају од већих комада. Постоје и „примарне“ микропластике – као што су микрозрнца у козметици – које су ситне и ништа мање опасне. Унутар наших домова, микропластика настаје углавном од синтетичких влакана из одеће, намештаја и тепиха. Она се таложи у прашини и лебди у ваздуху који удишемо.
Rat koji sledi biće najgori! Samo Srbi mogu da sačuvaju Hristov zavet | Džim Doson | Mario Zna 358
Ево два научна рада који нам откривају размере ове претње.
ПЛАСТИКА ПАДА С НЕБА
Прва студија доспела је у вести када је откривено да хиљаде тона микропластике годишње падне на Швајцарску – у облику снега. Истраживачи су прикупили узорке са врха планине Хохер Зоненблик у Аустрији, на којој се налази опсерваторија од 1886. године. Уз помоћ масене спектрометрије, утврдили су да 43 билиона честица микропластике годишње падне на Швајцарску – око 3.000 тона.
Око 30% пластике потиче из урбаних средина удаљених мање од 200 километара, а до 10% долази чак из Атлантика – 2.000 километара далеко.
Ово нам показује две ствари:
- Не постоји место на Земљи – чак ни Антарктик – које није контаминирано микропластиком;
- Микропластика циркулише као природна сила – преносе је ветар, киша, реке, морске струје, али и животиње – од птица и риба до мрава, пчела и комараца.
МИКРОПЛАСТИКА У ОЧИМА
Нова студија из Кине показује да је микропластика пронађена – у људским очима. Истраживачи су анализирали узорке ткива из очију 49 особа са различитим очним болестима. У сваком узорку уочено је у просеку 35 честица пластике, углавном дужине до 50 микрометара (једна двадесетина милиметра). Најчешће врсте биле су најлон, поливинил хлорид и полистирен. Прави број честица по оку је вероватно много већи, јер су узети мали узорци, а не цело око.
Оно што највише забрињава јесте повезаност количине микропластике са тежином очних проблема: што више пластике – то гори вид.
Како она уопште доспе у очи?
Преко крви. Око је прожето крвним судовима. Знамо да микропластика из црева и плућа улази у крвоток, а потом стиже у све органе – укључујући срце, јетру, мозак, репродуктивне органе и материцу. Животињске студије потврђују да микропластика прелази и заштитну баријеру мозга – код мишева је полистирен стигао у мозак за само 2 сата.
Споља. Пластика може доспети у очи споља – преко ваздуха, додиром, или ношењем контактних сочива. Један пар сочива ослободи преко 90.000 честица годишње.
🇳🇱 Холандски парламент усвојио предлог за класификацију Антифе као терористичке организацијеhttps://t.co/fiuKrWxxDX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 19, 2025
Од рођења. Студија на мишевима показала је да нанопластика коју труднице уносе – завршава у очима њихових потомака и ремети њихов развој. Код људи је микропластика пронађена у постељици и у плодовој води.
ОД ПЛАСТИКЕ БОЛЕСНИ: СВЕ ОД ЈЕДНЕ БОЉКЕ ДО СМРТОНОСНИХ БОЛЕСТИ
Истраживања сада повезују изложеност микропластици са готово свим болестима: од синдрома раздражљивих црева, гојазности и аутизма, до рака, Алцхајмера и неплодности.
Многи верују да је експлозија хроничних болести последњег века директно повезана са порастом изложености пластици и њеним хемикалијама. Прва потпуно синтетичка пластика (бакелит) настала је 1907. године, али масовна употреба почиње тек средином 20. века.
Нарочито је алармантна криза неплодности. Професорка Шана Свон упозорава да до 2045. мушкарци можда више неће моћи природним путем да имају децу – медијана броја сперматозоида иде ка нули. Она у својој књизи Одбројавање истиче управо пластику као један од главних узрока.
Микропластика изазива:
- Физичке блокаде у ткивима
- Упале и имунолошке реакције
- Везује хормоне попут тестостерона и онемогућава њихову функцију
„Пластика служи као носач штетних хемикалија – укључујући оне које ремете хормоне, изазивају рак и подстичу гојазност
ШТА МОЖЕМО ДА УРАДИМО?
Стара изрека каже: Боље спречити него лечити. Код микропластике – то важи десетоструко. Јер, једном када уђе у тело, немамо начин да је избацимо. Не постоји познат лек, суплемент или техника која чисти микропластику из органа, мозга или очију.
Добра вест је да се нека пластика ипак избаци – урином или столицом – али велики део остаје у телу.
КУЋА: НАЈВЕЋИ ИЗВОР ИЗЛОЖЕНОСТИ
У кући је највећа концентрација микропластике.
Главни извор: синтетичка влакна из одеће, тепиха и намештаја.
Таложе се у прашини и лебде у ваздуху.
Удисање је најчешћи начин уласка у тело.
Бебе и мала деца су најугроженија – пузе по поду и уносе микропластику у великим количинама. Студије показују да је у столици дојенчади 10 пута више микропластике него код одраслих.
Шта можете урадити?
Избаците синтетику из дома где год можете.
Усисавајте редовно.
Замените пластичне играчке, посуђе и амбалаже за храну.
ХРАНА: САКРИВЕНА ПЛАСТИКА НА СВАКОМ КОРАКУ
Сва храна која дође у контакт са пластиком – било где у ланцу производње – је контаминирана.
