Повратак унутрашњих граница у Европи: Шта се дешава са Шенгеном?

Четрдесет година након потписивања Шенгенског споразума, једног од највећих достигнућа европске интеграције, унутрашње границе све чешће поново ничу широм Европе. Оно што је некада симболизовало слободу кретања и уједињену Европу, данас је под озбиљним притиском миграција, тероризма и геополитичких тензија.

Шенгенска зона данас обухвата 29 држава и више од 450 милиона људи. Али, како упозоравају аналитичари, визија слободне Европе из 1985. године није била припремљена за кризе које су уследиле — од мигрантског таласа 2015, преко терористичких претњи, до ситуације у Украјини.


Од идеализма до кризе

„Пре четири деценије, свет је био потпуно другачији“, истиче Ричард Шенк из МЦЦ Брисел.

„Тада је било довољно снажно штитити спољне границе, док су унутрашње могле да нестану. Данас, са милионским миграцијама и глобалним променама, тај концепт више не функционише.“

Јоланта Шиманска из Пољског института за међународне односе додаје да је пројекат био „идеалистички и неприпремљен за кризе“ и да је контрола граница унутар Шенгена након 2015. постала „нова норма“.

Државе враћају контроле

Тренутно 11 земаља има активне унутрашње граничне контроле.

Немачка, Аустрија и Норвешка позивају се на безбедносне ризике повезане са Украјином.

Италија и Словенија страхују од инфилтрације терориста и шверца оружја.

Пољска контролише границу са Литванијом због „мигрантског шверца“ који, како тврди Варшава, организује Белорусија у сарадњи са Москвом.

Европски лидери овај феномен називају „хибридним нападом“, док Минск све оптужбе одбацује.

Удар на европски идентитет

Поновно увођење граница не погађа само мигранте већ и саме Европљане, који после година слободног кретања поново чекају у редовима на прелазима. Стручњаци упозоравају да ова пракса подрива саму суштину Шенгена и шаље негативну поруку ван ЕУ — да уместо сарадње, чланице у кризама прибегавају свађама и националним мерама.

Шенген на 40-годишњици

Европска комисија и даље брани Шенген као „највеће подручје слободе и безбедности на свету“ и истиче да је број илегалних улаза у ЕУ током 2024. пао за 38% у односу на претходну годину. Међутим, признаје и да је миграција инструментализована као политичко оружје, па све више улаже у јачање спољних граница.

Ипак, како тренутно ствари стоје, један од стубова европског јединства — слободно кретање без граница — више није загарантован.

Нулта Тачка/Тhe Еpoch Тimes

Ne propustite

NAJNOVIJA VEST! NOVI SOJ B1.1.529 DOBIO NOVO IME! UPOZNAJTE „OMICRON“

Svetska zdravstvena organizacija(SZO) je upravo krstila(imenovala) najnoviju mutaciju B1.1.529 novim
Bankroti firmi u Nemačkoj bez presedana: „Skoro svi sektori razmišljaju o otpuštanju radnika“

Bankroti firmi u Nemačkoj bez presedana: „Skoro svi sektori razmišljaju o otpuštanju radnika“

Nemačka ekonomija nastavlja da propada, a Ifo barometar zaposlenosti pada