INTERVJU SA LEKAROM KOJI JE RIZIKOVAO NOBELOVU NAGRADU JER SE IZJASNIO PROTIV UNIVERZALNE VAKCINACIJE PROTIV COVID-19

Intervju sa dr Robertom Maloneom, pionirom tehnologije mRNA vakcine.

American Greatness nedavno je u Rimu prošlog meseca sustigao američkog lekara i virusologa Roberta Malonea. Bio je tamo na Međunarodnom samitu o COVID-u u senatu Italije, a ugostili su ga senatori iz radikalne Desne lige, koja je partner u italijanskoj koalicionoj vladi za nacionalno jedinstvo, koju vodi bivši šef Evropske centralne banke Mario Draghi, a gde dominira levičarska Demokratska partija i levi Pokret 5 zvezdica.

U ovom intervjuu, Malone, koji je bio jedan od pionira tehnologije mRNA vakcinacije krajem 1980-ih, govori o svom uverenju da genetske vakcine, poput mRNK i virusnih vektorskih vakcina, mogu rizikovati pojačavanje zavisnih antitela – gde vakcina izaziva stvaranje lažnih antitela, koji dolaze u kontakt sa virusom, deluju kao trojanski konj koji ga, sada bez izazova imunološkog sistema, šalje direktno u ćeliju domaćina gde se može neometano umnožavati.

Malone nije protiv vakcina protiv COVID-19. Ali on je protiv obavezne i univerzalne vakcinacije za koju smatra da je potencijalno opasna.

On veruje da virusno opterećenje kod vakcinisanih ljudi koji su zaraženi nije samo toliko veliko, već verovatno i veće od virusnog opterećenja kod nevakcinisanih ljudi koji su zaraženi – i stoga je verovatnoća da će vakcinisani preneti virus ista kao i kod nevakcinisani ljudi.

Intervju je održan neposredno pre ovogodišnje objave Nobelovih nagrada, počevši od nagrade za medicinu u ponedeljak, gde je Malone bio kandidat.

SVE JE JASNO! KINA SADA ZABRANILA SVETSKOJ ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI PRISTUP PEĆINAMA U POTRAZI ZA POREKLOM COVID-a 19 https://t.co/lbZPP8Eurs

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 12, 2021

P: Često ste saradnik „Ratne sobe“ – dnevnog podcasta bivšeg glavnog stratega Donalda Trampa Stiva Benona i jednom prilikom ste rekli da bi vakcine Pfizer i Moderna mogle zapravo pogoršati infekcije COVID-19. Šta ste mislili pod tim?

Malone: Ne samo Pfizer i Moderna, mRNA vakcine, već i virusno vektorske vakcine Johnson & Johnson, Sanofi i AstraZeneca. Obe ove vrste vakcina su genetske vakcine – one koriste gene za stvaranje antitela – to se razlikuje od tradicionalnih vakcina koje deluju unošenjem male količine virusa koji izaziva antitela. U vakcinologiji uvek treba biti svestan mogućnosti da bi ove genetske vakcine mogle da pospeše razvoj imunološke bolesti – drugim rečima, da izazovu da patogen postane zarazniji ili da izazovu više bolesti nego što bi bio slučaj bez vakcine.

Jedna vrsta ove bolesti izazvana vakcinom naziva se pojačavanje zavisno od antitela (ADE), a to je specifičan podtip bolesti izazvane vakcinom.

Nisam samo ja zabrinut zbog ove mogućnosti. O tome je izričito raspravljala Uprava za hranu i lekove američke vlade u dokumentima za odobrenje hitne upotrebe vakcina, a kasnije je o tome raspravljao Entoni Fauči, i to je uvek komplikovalo razvoj i primenu vakcina protiv koronavirusa sve dok smo pokušavali da ih razvijemo.

Često se rizik od ADE manifestuje tokom opadajuće faze odgovora na vakcinu. Ono što smo iznenađujuće saznali je da ove vakcine ne pružaju dugu zaštitu – ne traju dugo, ne pružaju dugotrajnu zaštitu. Zaštita može oslabiti otprilike pet do osam meseci nakon primene. U vreme kada titri imunološkog odgovora na vakcinu opadaju, rizik od ADE ili drugih bolesti pojačanih vakcinom može biti najveći.

P: Je li prerano reći da li ove genetske vakcine zapravo uzrokuju ADE? Nismo na na kraju ove bolesti?

Malone: Uzmimo Izrael. Izrael je rano usvojio vakcine, a vakcinisali su se u osnovi u jednom talasu u kojem je populacija uglavnom bila vakcinisana u prilično kratkom vremenskom periodu, jer su oni stanovništvo koje generalno prihvata uputstva svoje vlade. Izuzetak su fundamentalističke verske zajednice, od kojih su mnoge još uvek nevakcinisane. U podacima iz Izraela postoje indicije koje ukazuju na mogućnost bolesti pojačane vakcinom tokom opadajuće faze imunološkog odgovora, ali iz podataka je teško izvući jasne zaključke zbog prisustva ovih uglavnom starijih, nevakcinisanih grupa koje komplikuju tumačenje.

P: Dakle, mislite da bi bila bolja praksa, ako će vlada vakcinisati svoje ljude, da sprovede vakcinaciju u fazama?

Malone: To je zanimljiva misao. Ne, ne zalažem se za to, već kažem da je u slučaju Izraela čitava populacija relativno sinhronizovana. Ono što primećujemo je velika učestalost infekcija i bolesti, kako kod vakcinisanih tako i kod nevakcinisanih. Ono što još ne znamo je da li su nivoi virusa koji se vide kod ovih ljudi nakon vakcinacije veći od nivoa replikacije virusa kod pacijenata koji nisu vakcinisani. Ono što znamo je da su barem jednaki. Tako da je to samo po sebi prilično čudno.

P: Da li su ove jednake stope infekcije kod vakcinisanih i nevakcinisanih zbog snage – posebno s obzirom na COVID – prirodnog imuniteta većine ljudi, koja pruža jača antitela od vakcine? Je l’ tako?

Malone: Ne, ne možete uporediti prethodno zaražene sa vakcinisanim. Zapravo, možete, ali to je drugo pitanje. Ono što treba da uradite je da uporedite one koji nisu vakcinisani sa onima koji su vakcinisani, možda pre šest meseci, i proverite nivo replikacije virusa kod onih koji se inficiraju iz te dve grupe.

Dakle, samo da pojednostavimo, imamo jednu grupu u Izraelu koja još uvek nije primila vakcinu.

P: Ortodoksni Jevreji?

Malone: Tako je. Jedan od problema u pogledu te grupe je to što su oni stariji. Dakle, u podacima ima mnogo komplikacija, ali ima dovoljno nevakcinisanih da možete uporediti količinu virusa koji se u njima proizvodi kada se zaraze Deltom.

P: Virusno opterećenje?

Malone: Tačno. Ako vidite isti nivo replikacije virusa u oba, to je samo po sebi malo iznenađujuće, jer biste mislili da bi prethodno vakcinisani imali manje virusnog opterećenja, čak i ako su zaraženi.

Ono što znamo je da je virusno opterećenje barem ekvivalentno. Kada bismo videli da je veće, u poređenju sa nevakcinisanim koji se inficiraju, to bi bio znak da postoji nešto u vezi sa vakcinom što omogućava virusu da se razmnožava na višim nivoima, a to bi bio primer pojačane replikacije od vakcine.

P: Pripremajući se za ovaj intervju, video sam i članak u Atlantiku o vama. Moram da vam ovo citiram. Stan Gromkowski, ćelijski imunolog koji je radio na mRNA vakcinama početkom devedesetih i gleda na vas kao na nedovoljno cenjenog pionira, rekao je da „sjebavate šanse za Nobelovu nagradu“.

Malone: Svako ko poznaje Stena zna da je to tačan citat.

P: Očigledno je da ima mnogo ljudi na totalitarnijem kraju društva koji kažu: “Verujte nauci, verujte naučnicima”. Pa ipak, kada se legitimno raspravlja o tome kako tumačiti nauku u samoj naučnoj zajednici, čini se da dr Gromkovski kaže „verujte politici“…

Malone: Siguran sam da je Sten poznavao Keri Malisa (koji je umro 2019. godine i dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1993. za njegov izum sada poznatog PCR testa, a koji je kasnije izrazio sumnju da je HIV uzrok AIDS-a i da je čovek uzrok klimatskih promena) pre nego što je preminuo, oni su živeli u San Diegu – i Sten ističe da je Keri držao jezik za zubima sve dok mu nije dodeljena nagrada!

Sve ovo pretpostavlja da sam čak i održiv kandidat. Za mene je ovo malo čudno. Sva ova slava, i ljudi poput vas koji žele da me intervjuišu, i mogućnosti da razgovaram sa ljudima u Vatikanu, nije nešto što sam tražio. Zalažem se za princip i znanje. I pokušavajući da kroz sve ovo izrazim objektivan stav zasnovan na činjenicama, u okruženju u kojem postoji mnogo politika javnog zdravlja.

Moje razumevanje je da sam kandidat, kao i mnogi drugi. Možda se sećate događaja koji je za mene pokrenuo tu temu, to je bio podcast Bret Weinstein-a. I svako od nas je došao do toga sa akutnom svešću o tome koliko preuzimamo rizik. Rizikovao sam svoju karijeru, i ako sam održiv kandidat, rizikujući, potencijalno, da ću davati kontroverzne izjave koje bi izazvale razmišljanje odbora, da se zapitaju da li bi bio preveliki rizik da me ozbiljno razmotre ili ne za Nagradu.

Bret je rizikovao da mu se ukine platforma i izgubi prihod, što se u stvari i desilo. [Bret Weinstein je bivši profesor biologije na državnom koledžu Evergreen u Vašingtonu, koji se definiše kao „politički liberalan, progresivan i levo-slobodarski“].

P: Imam diplomu hemije, nisam daleko od nauke. Ali izvan nauke, u medijima postoji stav ljudi koji su proučavali englesku književnost ili pozorišne studije ili rodnu ravnopravnost ili šta već imate, u osnovi nenaučne diplome koje imaju veliki prostor u javnom mnjenju, kada kažu „treba verovati nauci”imaju pogrešno razumevanje šta je zapravo naučni proces. U nauci ima politike koliko i bilo gde drugde. Nije tačno da ako ste u nauci, onda postajete apsolutno neutralni.

Malone: Oh definitivno. To je izuzetno konkurentno, intenzivno političko, a akademska nauka je opako brutalno okruženje. Akademska politika je apsolutno opaka, a naučna politika je jednako gruba i posrnula kao i svaka druga.

P: Karl Popper dao je bitan doprinos filozofiji nauke kada je definisao koncept „kriterijuma falsifikovanja“. Kada govorimo o ovim stvarima – na primer, o globalnom zagrevanju – gde je kriterijum falsifikovanja u svemu ovome? Kao i kod klimatskih promena, postoji ideja da je nauka odobrila, utisnula pogled i sada je postala dogma koju treba držati sa verskim stepenom žara. Zbog ideje „to je nauka“ niko ne može biti protiv toga.

Malone: Dakle, izraz koji se koristi je scijentizam nasuprot nauci. Zapaža se da je nauka, istorijski gledano, težila ka sveštenstvu, sa visokim sveštenicima koji su ovlašćeni da utvrđuju istinu. I znamo da se u nauci do istine dolazi putem sokratovskog puta stalnog preispitivanja, i to je škola iz koje ja dolazim, u kojoj u većini slučajeva nikada nema konačne istine, već pre dinamičke napetosti. U slučaju ove epidemije i ovih vakcina, naše znanje je nesavršeno. I verujem – snažno – da se stalno mora preispitivati čemu nas podaci uče, a zatim tu razvijajuću svest primeniti u javnoj politici. Verujem da je ovaj monolitni pristup javnoj politici tokom izbijanja epidemije kontraproduktivan.

P: Konačno, da se vratimo na početak, Steve Bannon, u svom podcastu „Ratna soba“, govorio je još u prvim danima o istraživanju „dobijanja funkcije“. To je bio termin za koji nisam video da je provalio u mainstream medije najmanje 12 meseci kasnije. Bannon je zaista bio daleko ispred svih drugih po ovom pitanju – pa šta kažete kolegama koji smatraju da poštovani naučnici ne bi trebalo da se pojavljuju na njegovom podcastu?

Malone: Mene kritikuju. Takođe sam imao dosta kritika što sam otišao kod Tucker Carlson-a. Nalazimo se u okruženju u kojem postoji neviđena kontrola medija i informacija i veoma rasprostranjeno širenje otvorene propagande. Ako neko želi da ima primer ovoga, to je koordinirano ocrnjivanje Ivermektina kao konjskog leka, što je apsurdno, a lek je zapravo takođe jasno namenjen za humanu upotrebu – nalazi se na listi esencijalnih lekova SZO. Milijarde doza su prepisane. Okarakterisanje leka kao konjskog, univerzalno u svim medijima, otvoren je primer propagande.

Dakle, mi smo u situaciji u kojoj svi glavni mediji, gde postoji samo nekoliko vlasnika nad svima njima, vlasništvo koje u velikoj meri potiče od vrlo malog broja velikih investicionih fondova koji takođe kontrolišu farmaceutske kompanije i mnoge druge.

U ovom okruženju, gde su mediji skoro potpuno kontrolisani, postoji vrlo mali broj ljudi koji imaju prostor na alternativnim medijima, koji su otvoreni za alternativna gledišta, koji nisu zvanično sankcionisani. Moje iskustvo sa Steve Bannon-om je da je to gospodin koji ima veoma aktivan um, veoma široko obrazovanje, duboko razumevanje istorije, duboko razumevanje politike, duboko razumevanje medija, i zaista sam uživao u interakciji sa njim.

Intervju dat Bendžaminu Harnvelu, 4. Oktobra 2021. godine.

Nulta Tačka/AG