На Светском економском форуму 2025. године, шпански премијер Педро Санчес представио је „визију дигиталне будућности“ која би требало да заледи крв у жилама сваког слободног грађанина.
Под маском борбе против „онлајн претњи“, Санчесова иницијатива у ствари представља план за свеобухватни систем дигиталне контроле – у потпуном складу са глобалистичком агендом Светског економског форума.
Шта је Санчес рекао:
Позвао је на укидање онлајн анонимности и затражио да сваки налог на друштвеним мрежама у Европи буде повезан са државном „Европском дигиталном личном картом“.
Интернет је упоредио са јавним улицама, тврдећи да као што не можете возити аутомобил без таблица, не би требало ни да објављујете садржај на интернету без верификованог идентитета.
Шта Санчес заиста говори:
Он објављује да дигитални јавни простор — последње истински глобално место слободног и неконтролисаног изражавања — мора да пређе под директну контролу државе.
Његов говор је мајсторски пример политичке манипулације:
„Борба против дезинформација“ је шифра за успостављање идентификације сваког дисидента. Свака мисао која не одговара властима може бити лако повезана са конкретним грађанином.
„Престанак сајбер насиља“ је изговор за укидање дигиталне приватности. Право да се говори без страха од државне освете сада се третира као „некажњивост“.
„Псеудоним“ постаје тројански коњ. Делује као надимак, али државна база података чува кључеве вашег правог идентитета, спремне да се активирају кад год јавне власти процене да сте „прекршили закон“. Ово није псеудоним — ово је обавезна државна регистрација говора.
🌐 Микрочип испод коже: Корак ка дистопијској стварностиhttps://t.co/XZnr1nkq8K
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 28, 2025
Циљ ове агенде није безбедност — већ потпуна контрола.
То је коначни циљ „Великог ресета“ и дигиталних идентификационих система Светског економског форума: друштво у коме учешће у јавном животу зависи од прихватања државне дигиталне огрлице.
Страх од „забране“ или „кривичног гоњења“ за нејасно дефинисане прекршаје довешће до самоцензуре. Легитимна критика биће ућуткана, а отпор неутрализован.
Санчесова друга иницијатива — да се „отвори црна кутија алгоритама“ — допуњује слику.
То није транспарентност ради корисника, већ државна контрола над дигиталним просторима. Циљ је да државе одређују који садржај ће бити појачан, а који потиснут — обликујући јавно мњење под изговором „уређивања јавне расправе“.
Ово није пут ка безбеднијем интернету. Ово је пут ка стерилном, државно управљаном интернету у коме је слобода жртвована ради лажног осећаја сигурности.
Глобалистичка елита у Давосу не решава проблеме дигиталног доба — већ их користи да изгради архитектуру тоталне контроле.
