Европска унија је достигла историјски преокрет: председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је уз америчког председника Доналда Трампа да ће Брисел ускоро увести тарифе на увоз како би трајно елиминисао руску нафту и гас. Иако је удео руске енергије у снабдевању ЕУ већ пао на мали део од почетка рата, многи увозници и даље користе различите трикове – попут куповине нафте „опране“ у трећим земљама – како би заобишли санкције.
Неке земље, нарочито Мађарска и Словачка, још увек су веома зависне од руских извора. За увођење тарифа биће довољна квалификована већина држава чланица, што значи да ниједна земља неће моћи да стави вето на одлуку, што би могло фундаментално променити европско енергетско тржиште и представљати озбиљан изазов за мађарску владу и компанију МОЛ.
Postoje samo dve opcije: Ili ćemo biti robovi ili slobodni | Martin Armstrong | Mario Zna, EP. 360
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је прошле недеље на конференцији за медије уз америчког председника Доналда Трампа у Генералној скупштини УН најавила да Брисел планира увођење нових увозних тарифа како би потпуно одвикао Европу од руске енергије. Рекла је да „последњи делови“ морају бити уклоњени из европске испоруке нафте и гаса.
Европска комисија најавила је да ће у наредних једну или две недеље представити нови нацрт санкција, чије усвајање захтева само квалификовану већину земаља чланица, па ниједна земља неће моћи да стави вето, како смо детаљно писали.
Од почетка рата 2022. године, ЕУ је драстично смањила увоз руског фосилног горива. Неке земље – пре свега Мађарска и Словачка – и даље купују нафту и природни гас из Москве, али углавном индиректно. Приходи од извоза руског фосилног горива пали су за половину од пролећа 2022.
Питање је сада како ће се ти актери прилагодити новој ситуацији, када ЕУ и САД заједно раде на окончању последњих руско-енергетских веза.
Код природног гаса, потпуна забрана никада није уведена, док су неке земље, попут Пољске и балтичких држава, добровољно престале да купују. Док је 2021. руски гас преко гасовода покривао преко 40 одсто потрошње гаса у ЕУ, до 2024. тај удео је пао на мање од 10 одсто. Почетком 2025. руски гас чинио је 14 одсто укупног увоза гаса у ЕУ. Код нафте је пад још драстичнији: данас само 2 одсто нафте у ЕУ долази из Русије.
Овај остатак углавном стиже у Мађарску и Словачку преко јужне гране гасовода Дружба. Ове две земље дневно добијају око 200.000 барела уралске сирове нафте, од које зависе за рад рафинерија.
Док су морски увози потпуно елиминисани, Мађарској и Словачкој је 2022. дозвољено изузеће од ембарга због ризика по безбедност снабдевања и недостатка алтернативних транспортних путева. Министар спољних послова Петер Сијарто тада је јасно рекао: Мађарска је повезана са међународном нафтном мрежом само гасоводом из Русије, а капацитет хрватског јадранског гасовода није довољан, што сада и мађарска влада истиче.
Словачка је користила сличан аргумент и до јуна 2025. смела је да извози руско гориво у Чешку. Након тог рока делимично је прешла на алтернативне изворе, али и даље може да увози руску нафту за домаћу употребу.
Немачка, Пољска и Чешка потпуно су се одвојиле од руске нафте, па се те земље често помињу као пример унутар спорења између Мађарске и Словачке.
Слична је ситуација и на тржишту природног гаса, али је компликованија. Украјинска транзитна рута је затворена крајем 2024, па је остао само гасовод Турски ток који преко Црног мора доводи руски гас у Турску, а потом кроз Бугарску у југоисточну Европу.
💥 ТРАМП ЗАПАЛИО БЕРЗУ: Акције канабиса лете у небо после поруке о „револуцији у лечењу старијих“https://t.co/hGdfbnb49x
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 29, 2025
Отуд гас стиже у Мађарску, Словачку и Бугарску. Мађарска је 2021. потписала 15-годишњи уговор са Газпромом који гарантује снабдевање 4,5 милијарди кубних метара гаса годишње до 2036. године. Ово је учинило Мађарску једином земљом ЕУ која је повећала увоз руског гаса у 2022–2023. већ у рату. Већина мађарске потрошње још увек је покривена руским гасом. Словачка такође купује и преноси вишак у Аустрију, па аустријско тржиште индиректно добија руски гас. Бугарска је претходно искључена из система због одбијања плаћања у рубљама, али је касније поново добила приступ руском гасу посредовањем Турске.
Руски течни природни гас (LNG) је још једна сива зона. Пошто није био предмет потпуне забране, енергетске компаније Западне Европе – Француска, Холандија, Белгија и Шпанија – наставиле су да га купују, углавном са Јамалског полуострва. Акције ЕУ против њих су теже јер је лако за државе чланице да спроводе ембарго, али много теже за појединачне компаније које користе и креативне финансијске технике. У 2024. ЕУ је била највеће тржиште руског LNG-а, купујући 50 одсто извоза.
Ове четири земље биле су одговорне за 85 одсто увоза. У августу 2025, Француска је купила LNG вредан 157 милиона евра, док су Холандија и Белгија куповале око 60-65 милиона евра, а Шпанија је смањила куповину под политичким притиском.
Удео руског LNG-а ипак опада: са 22 одсто укупног увоза LNG-а у ЕУ почетком 2021, смањио се на 14 одсто средином 2025.
Код нафте, иако постоји потпуни ембарго на морски транспорт, индиректни увоз постаје значајан фактор.
Реч је о Индији, Турској и другим земљама које јефтину руску сирову нафту купују и затим као прерађене производе продају у ЕУ. На пример, Индија је пре рата скоро и да није увозила руску нафту, али је 2024. постала један од највећих купаца, а претпоставља се да је разлог што је земља извезла рекордне количине у Европу.
Према анализи Business Today, Индија је у првој половини 2024. извезла у ЕУ производе у вредности од 19,2 милијарде долара, док је тај износ у истом периоду 2025. пао на 15 милијарди, што одговара паду од око 27 одсто.
Пад је изазван 18. пакетом санкција ЕУ, који забрањује увоз горива прерађених од руске сирове нафте у трећим земљама, као што је Индија. Код нафте, Холандија је била главна мета, затим Француска и Велика Британија. Холандске луке постале су центри дистрибуције где се индијска горива, која су уствари руска, продају широм Европе.
„Удео Мађарске у укупном руском извозу нафте је 2,2 одсто, што значи да преосталих 97,8 одсто купују други, што истовремено показује лицемерје западноевропских земаља“, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у Њујорку у среду. Од тог удела, Кина и Индија су у августу учествовале са 85,6 одсто, док је Турска имала 5 одсто.
Ипак, још није јасно колико руске нафте пролази кроз треће земље као што су Индија и Мароко, без обзира на то на шта се санкције ЕУ званично односе.
Према подацима Евростата, извозни вишак Турске у односу на 2021. био је 3,1 милион тона, док је индијски достигао 10 милиона тона прошле године. На основу тога, опрана и прерађена руска нафта можда је заиста ушла у годишњи увоз нафте ЕУ, али има мали удео у укупних 450 милиона тона увоза.
Према последњим прегледима ЕУ, количина увезена на овај начин не достиже ни 5 одсто. Ако ЕУ настави да ограничава опције новим санкцијама, тај удео би могао и даље да опада. Тако руски енергетски приходи нестају.
Пукотине у санкцијама и обилажења, као и продаја Индији и Кини, више не помажу руској економији. Према августовској анализи Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (CREA), Русија је од фосилних извоза зарадила 564 милиона евра дневно, што представља 2 одсто месечног пада.
Приходи од морске нафте пали су 12 одсто на 170 милиона евра дневно. Извоз гасовода, који углавном покрива само Мађарску и Словачку, порастао је за 8 одсто на 75 милиона евра дневно, док су приходи од LNG-а порасли 4 одсто на 31 милион евра дневно. Извоз угља доноси 76 милиона евра дневно. Према извештају, Мађарска је у августу 2025. увезла руску енергију у вредности од 416 милиона евра, половина нафте, половина гаса. Словачка је потрошила 276 милиона, углавном на нафту. Француска је била трећа по увозу LNG-а са 157 милиона евра.
Циљ ЕУ сада је да економски примора преостале купце – било земље чланице или компаније – да одустану од руске енергије. Предлог Урсуле фон дер Лајен предвиђа заједничку тарифу ЕУ на руску нафту која још увек улази у блок. Ово би поскупело набавку Мађарској и Словачкој, што би их подстакло на тражење алтернативних извора.
19. пакет санкција предвиђа и забрану увоза руског LNG-а од 2026, годину дана раније него што је раније планирано. Мађарска је у посебно тешкој позицији. Рафинерије МОЛ-а су прилагођене уралској нафти, а иако хрватски јадрански гасовод нуди алтернативу, његов капацитет је ограничен према наводима мађарске компаније – што јако негира хрватски партнер Јанаф.
Према анализи портала Portfolio, одвајање од Русије могло би донети додатне трошкове од 10 до 20 одсто.
2023. године 80 одсто увоза природног гаса долазило је из руских извора. Иако је дошло до одређене диверзификације – азербејџански гас, хрватски LNG и турски споразум – њихов обим је занемарљив у односу на Газпромов уговор. Није случајно што је мађарски премијер Виктор Орбан чак телефоном разговарао са америчким председником Доналдом Трампом како би га одвратио од оштрије реторике против руске енергије, а његов саговорник је био спреман да га чује.
Европа која је 60 година имала енергетско партнерство са Русијом које се можда сада приводи крају, бар када је реч о увозу у Мађарску и Словачку, који су до сада били олакшани триковима западних компанија и изузецима од ембарга, а спремне су оштрије акције ЕУ и САД.
Један од нових корака би могао бити 19. пакет санкција, који ће државе чланице разматрати у октобру, а који би убрзао потпуно одвајање ЕУ од руских енергетских извора до 2027. и увео ембарго на LNG.
Као мера против „опране“ нафте, забранило би се још 120 бродова из руске флоте. Могуће повећање тарифа, које је споменула Урсула фон дер Лајен, преговараће земље чланице као трговинске рестрикције, без обзира на све.
Нулта Тачка/rmx.news
