Могућност да Доналд Трамп добије Нобелову награду за мир 2025. године оцењена је као „потпуно незамислива“ од стране историчара из Осла, града у ком се додељује ово престижно признање.
Трамп је раније изјавио да би била „увреда за Сједињене Државе“ ако не добије награду, а како преноси Брајтбарт њуз, подржан је у својој кампањи од стране више светских лидера.
До сада је седам државника званично номиновало Трампа:
Премијери Јерменије и Азербејџана, због његове улоге у мировним преговорима;
Лидери Габона и Руанде, за посредовање између Руанде и Демократске Републике Конго;
Шефови влада Камбоџе, Пакистана и Израела.
Али стручњаци из Норвешке нису импресионирани
Историчар Ојвинд Стенерсен, који је то истраживао и коаутор је књиге о Нобеловој награди, изјавио је за АФП:
„То је потпуно незамисливо. Трамп је у многим аспектима потпуна супротност идеалима које Нобелова награда представља.“
Он објашњава да је награда посвећена одбрани мултилатералне сарадње, као што је она у УН, а да је Трамп током свог мандата „кршио тај принцип“ и деловао самостално и једнострано.
‼️⛴ Израел зауставља бродове ка Гази – студент из Србије међу приведенима (ВИДЕО)https://t.co/ZHXerNPmv9
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 2, 2025
„Нема довољно јасних успеха у мировним иницијативама“
Карим Хагаг, директор Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI), такође је изразио сумњу у Трампову кандидатуру:
„Комитет треба да процени да ли постоје јасни примери успеха у мировним напорима. У Трамповом случају — то није очигледно.“
Трамп већ има историју номинација
Ово није први пут да је бивши амерички председник номинован:
2020. године, шведски посланик Магнус Јакобсон номиновао је Трампа због напора у нормализацији односа између Косова и Метохије и Србије; Овде се територијални интегритет суверене државе не поштује, већ се сепаратизам препоручује за награду.
Његова улога у Абрахам споразумима између Израела и Уједињених Арапских Емирата такође је била наведена.
Награда под лупом критике
Нобелова награда за мир често је под лупом јавности. Подсетимо:
Барак Обама добио је награду 2009. године, и то пре него што је и званично ступио на дужност.
Гејр Лундестад, тадашњи председник Комитета, касније је изразио жаљење због те одлуке, наводећи да су чак и Обамини присталице веровале да је то била грешка.
У својим мемоарима, Обама открива да му је саветник рекао да је добио награду, на шта је он само упитао:
„За шта, тачно?“
Како функционише процес?
Право да номинују имају десетине хиљада људи широм света — од посланика и академика до добитника претходних награда.
Ове године, у конкуренцији је било 338 појединаца и организација, али имена кандидата остају тајна наредних 50 година.
Победник се проглашава у петак, 10. октобра.
Награда укључује диплому, златну медаљу и чек од око 1,2 милиона долара.
