Ко још верује у „климатску превару“? Чак и милијардери који путују светом приватним авионима и јахтама, ширећи свој паклени план о „глобалном загревању“ – фикцију која прави профит – све више преусмеравају улагања. То је најјаснији знак да зелена агенда губи замах.
У колумни за Bloomberg Opinion од 2. октобра 2025, Лара Вилијамс истиче да је посвећеност политичара и корпорација амбициозним климатским циљевима све крхкија, јер светски лидери и моћне индустрије повлаче своја обећања. Док реторика о клими остаје распрострањена, конкретне политике се одлажу, ублажавају или тихо напуштају.
Она указује на дубљи колапс зеленог покрета, суоченог са растућим енергетским потребама изазваним технолошким напретком.
Светски лидери, попут британског премијера Кира Стармера, америчког председника Доналда Трампа и званичника ЕУ, све више се оптужују за повлачење обећања о климатским циљевима. Одлагања циљева за емисије и правила о крчењу шума поткопавају претходне обавезе.
Упркос јавним уверавањима фигура као што је Урсула фон дер Лајен, ЕУ остаје подељена око климатске политике. 74% потписника Париског споразума није поднело ажуриране циљеве за 2025, док владе планирају производњу фосилних горива далеко изнад онога што климатски циљеви дозвољавају.
Експлозиван раст вештачке интелигенције, cloud computing-а и дата центара доводи до невиђене потражње за енергијом, што приморава компаније попут Microsoft-а да одустану од обећања о карбонски негативној производњи и да приоритет дају приступу јефтиној енергији уместо зеленој енергији.
Аналитичари указују да се „револуција зелене енергије“ урушава под теретом растуће потрошње, док технолошке компаније, финансијске институције и медији померају фокус са климатских циљева на обезбеђивање огромних и јефтиних извора енергије.
Такође, закони и иницијативе за заштиту шума и спречавање пожара се одлажу или умањују, док владе планирају производњу 120% више фосилних горива до 2030. него што је дозвољено за постизање циља од 1,5°C.
Вилијамс закључује да „зелена енергетска револуција“ заостаје јер раст вештачке интелигенције и технолошког сектора захтева више енергије него што обновљиви извори могу да обезбеде. Компаније и владе тихо се окрећу од климатских обећања и фокусирају се на обезбеђивање масовних извора енергије.
Укратко, негирање климатских промена више није на маргини – „сакривено је на видику“, док зелени преход уступа место реалности енергије.
Нулта Тачка/Медији
