После Трампове најаве од 100% царина на увоз лекова, европске компаније масовно селе производњу у Америку. У питању је највећи стратешки помак у фармацеутској индустрији у последњој деценији.
Америчка царинска политика и фармацеутско тржиште без премца све више привлаче европске фармацеутске компаније, које убрзано пребацују производњу, листирања на берзи и инвестиције у САД.
Од почетка 2025. године, водеће европске фирме појачале су присуство у Америци. Најновији пример је британски гигант АстраЗенека, који је 29. септембра најавио директно листирање на Њујоршкој берзи, само неколико месеци након што је обећао инвестиције од 50 милијарди долара у САД до 2030.
Индивиор, такође из Велике Британије, у јулу је напустио Лондонску берзу и прешао на Насдак. Швајцарски гиганти Рош и Новартис у априлу су представили проширења вредна 23 и 50 милијарди долара, док је француски Санофи такође обећао најмање 20 милијарди долара улагања у САД до краја деценије.
Царине као бич, америчко тржиште као мамац
Ови потези резултат су двоструког притиска: огромног потенцијала америчког тржишта, које је 2024. чинило више од половине глобалне продаје лекова на рецепт, и политичких сигнала из Вашингтона.
25. септембра, председник Доналд Трамп је након више месеци упозорења објавио увођење 100% царине на увоз брендираних и патентираних лекова од 1. октобра, осим ако производња не буде премештена у САД.
„Фармацеутске компаније пажљиво прате шта говори Бела кућа и понашају се у складу с тим,“ изјавио је Рас Молд, директор инвестиција на британској платформи AJ Bell.
🚨🇷🇸EPIC: Serbs CRUSHED the Austro-Hungarian Empire!
Mario ZNA Schools NATO and EU Lobbyist: „Serbia Gave You Freedom and you don’t want to thank us!“
Gunter Felinger Learned His Lesson HARD! pic.twitter.com/h3PVKM66N6
— Mario ZNA (@MarioBojic) October 6, 2025
Америка гази Европу у фармацеутском сектору
Према подацима EFPIA, Северна Америка је 2024. имала 54,8% удела у глобалној продаји лекова, док је Европа била далеко иза са 22,7%.
Између 2019. и 2023, две трећине нових лекова прво је лансирано у САД, у поређењу са само 16% у пет највећих европских тржишта.
У 2024, Европска унија је извезла лекове у вредности од 120 милијарди евра у САД, што чини Америку њеним највећим фармацеутским партнером.
Само Велика Британија је до марта 2025. извезла лекове у вредности од 8,5 милијарди долара.
„Царине мењају правила игре“
Фармацеутски аналитичари тврде да Трампове царине и притисци за ниже цене убрзавају преоријентацију компанија.
„Ако фирме граде фабрике у САД, изузете су од царина. То мења начин размишљања фармацеутских гиганата,“ каже Сузана Стритер, аналитичарка британске консултантске куће Consultable.
Компаније такође пребацују своја берзанска листирања у САД, што зависи од обима пословања на америчком тржишту. У случају АстраЗенеке, америчка продаја чинила је 42% укупних прихода у првом кварталу 2025.
Мале фирме теже прате овај тренд због трошкова и потребе за базом клијената у САД.
Британија и Европа гуше сопствену индустрију
У Великој Британији, фармацеутске компаније морају да враћају значајан део прихода држави кроз две шеме. У 2025, стопа у волонтарном програму износи 22,9%, док у статутарном достиже чак 31,3%. У наредним годинама, просечна стопа ће расти — на 24,3% у 2026., и 26% у 2027. За поређење, у Француској се одузима 5–12%, у Ирској 9%, у Немачкој 7%.
Поред тога, Европска унија мења правила о заштити патената, ограничавајући време ексклузивне продаје пре него што се на тржишту појаве генерички лекови.
Америчка сцена привлачнија него икада
САД, упркос притиску на цене, остају атрактивније тржиште због обима, ликвидности, и приоритета у лансирању нових лекова.
Фајзер је 30. септембра пристао да снизи цене лекова у оквиру Медикејда, а швајцарска индустријска група Scienceindustries најавила је сличне потезе других фирми у наредним недељама.
Шта чека Европу?
Иако САД и Велика Британија раде на споразуму који би омогућио боље трговинске услове за британске лекове, царинска неизвесност остаје, посебно за ЕУ.
Ипак, нови споразум са САД из јула ограничава царине на 15%, што је потврђено 25. септембра. Ирски министар спољних послова Сајмон Херис поздравио је изузеће ЕУ из строжих мера.
Стратешки заокрет је већ почео
Извештај америчке фирме Морнингстар од 25. септембра наводи да ће царине од 15% умaњити зараду америчких фармацеутских компанија за око 9%, а европских за 6%, али да ће ефекат бити ублажен преко аутсорсинга производње и диверзификације добављача.
Аналитичари истичу да фирме попут АстраЗенеке и Новартиса имају високе почетне трошкове за улазак на америчко тржиште, али ће на дуги рок смањити трговинске ризике и повећати профит.
