У једној лабораторији у Колораду, коју финансира америчка војска, научници су оживели микроорганизме закопане у арктичком пермафросту пре око 40.000 година — укључујући сојеве који су генетски повезани са Clostridium botulinum, бактеријом одговорном за ботулинум токсин, једну од најсмртоноснијих супстанци познатих човечанству. Последице су застрашујуће: шта се дешава када истраживање које подржава војска оживи древне патогене у име науке? И ко гарантује да ова експерименти неће довести до случајне или намерне биолошке катастрофе?
Истраживање, објављено у часопису JGR Biogeosciences, потврђује да су истраживачи са Универзитета Колорадо Боулдер, у сарадњи са лабораторијом за истраживање и инжењерство хладних региона америчке војске (CRREL), успешно оживели успаване микроорганизме из дубоких пермафрост узорака. Иако је истраживање оквирно представљено као студија о климатским променама, оживљавање Clostridium врста — блиских рођака бактерија које производе ботулинум токсин — подиже хитна питања о биобезбедности. Без јавне дебате или сагласности, ова истраживања се одвијају у цивилним лабораторијама, остављајући Американце да се питају: ко штити од следећег „цурења“ из лабораторије?
Војни траг у биолошком васкрсавању
Студија под називом Микробиолошка ресуситација и стопе раста у дубоком пермафросту, коауторисана од стране истраживача америчке војске, проведена је користећи пермафрост из истраживачког тунела војске САД-а у Фоку, на Аљасци. Узорци су транспортовани у Колорадо, одмрзнути и инкубирани, а научници су пратили оживљавање микроорганизама користећи изотопско означавање.
Оно што су пронашли било је забрињавајуће: успаване споре Clostridium — генетски повезане са C. botulinum — брзо су доминирале одмрзнутим екосистемом. Ове бактерије су познате по својој издржљивости и способности да преживе екстремне услове хиљадама година. Једном када су оживљене, процветале су, реконструишући микробну заједницу у року од неколико месеци. Ботулинум токсин, који производи C. botulinum, је толико смртоносан да би један грам те супстанце теоретски могао да убије милионе људи. Њен потенцијал као биолошко оружје је дуго признат, чинећи њене генетске рођаке високим ризиком за истраживање, посебно под војним надзором.
🇪🇸⚖️ Шпански Уставни суд срушио Корона мере: „Незаконито закључавање!“ – поништавање 92.000 казни, мере из 2020. проглашене неуставним!https://t.co/4ytPyLNu1y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2025
Ботулизам производи моћан неуротоксин у окружењима без кисеоника
Ботулизам је ретка али животно опасна болест коју изазивају бактерије Clostridium botulinum, које производе моћан неуротоксин у окружењима без кисеоника, као што су неправилно конзервирана или чувана храна. Симптоми — укључујући спуштене капке, двоструки вид, проблеме са говором, слабост мишића и тешкоће са гутањем — могу се јавити од шест сати до десет дана након изложености. Без брзог лечења, парализа може да се прошири на респираторне мишиће, што доводи до смрти.
Владини биолошки експерименти често постају оружје
Ово није први пут да лабораторије ризикују катастрофу. Пандемија COVID-19, сада широко призната као вероватно потекла из лабораторијски модификованих патогена, открила је опасности од истраживања са потенцијалом за добијање нових функција. Ипак, овде смо поново, са научницима које финансирају порески обвезници који васкрсавају древне микроорганизме у цивилним лабораторијама — без транспарентности, без јавне сагласности, без гаранција да неће доћи до још једног катастрофалног цурења.
Лабораторијска цурења нису хипотетична — она су неизбежна
Лабораторијска цурења нису теорија — она су неизбежна. Цурење из лабораторије у Вухану, које је некада било одбачено као теорија завере, сада признају FBI, Министарство енергетике и бројне обавештајне агенције. Исто дрско поигравање које је довело COVID-19 — играње са патогенима под илузијом контроле — сада ризикује да ослободи нешто много горе.
Историја нас учи да играње Бога са патогенима завршава катастрофом. Питање није ако ће поново доћи до цурења из лабораторије, већ када. А када се то догоди, хоћемо ли бити спремни?
