Ново истраживање компаније Мајкрософт показало је да вештачка интелигенција лако може дизајнирати биолошке претње које пролазе поред система безбедности намењених да их зауставе. Истраживање објављено у престижном часопису Сајенс открива кључну рањивост глобалне биосигурносне инфраструктуре, показујући да генетске секвенце опасних токсина створене помоћу вештачке интелигенције могу проћи кроз комерцијални софтвер за скрининг без икакве детекције.
Тим Мајкрософта је применио приступ „ред тиминга“, размишљајући као хакери како би открили слабости. Циљ је био биосигурносни софтвер који користе компаније које производе прилагођене ДНК низове за легитимне истраживаче. Овај софтвер делује као дигитални редар, проверавајући сваки захтев за секвенцама које подсећају на познате опасне агенсе као што су рицин или антракс. Кључни недостатак, како су истраживачи открили, јесте да овај систем штити само од познатих претњи, што је фатална слабост пред вештачком интелигенцијом која може да смисли нове.
Коришћењем јавности доступних програма вештачке интелигенције намењених за креирање нових протеинских структура, истраживачи су дигитално конструисали више од 76.000 варијанти познатих токсичних протеина. Нису физички направили те супстанце, већ су дизајнирали њихове генетске планове. Циљ је био да виде да ли вештачка интелигенција може да „преформулише“ генетски код отрова, довољно мењајући његову структуру да заобиђе дигиталну детекцију, а да задржи смртоносну функцију. Резултат је био сјајан за симулиране нападаче. Знатан број ових вештачки дизајнираних секвенци прошао је без упозорења кроз четири различита скрининг програма.
Након што су открили ову опасну рањивост, тим Мајкрософта је сарађивао са произвођачима софтвера на развоју и имплементацији исправке. Ово је укључивало ажурирање база података и унапређење алгоритама за поређење. У наредном тесту, ојачани скрининг алати су успешно идентификовали 97 одсто најопаснијих секвенци које је створила вештачка интелигенција. Иако је овај напредак значајан, он није трајно решење. Чињеница да је три одсто потенцијално катастрофалних дизајна и даље прошло незапажено показује колико је тешко направити савршен дигитални штит.
🇪🇸⚖️ Шпански Уставни суд срушио Корона мере: „Незаконито закључавање!“ – поништавање 92.000 казни, мере из 2020. проглашене неуставним!https://t.co/4ytPyLNu1y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2025
Вештачка интелигенција и ЦРИСПР(CRISPR): опасан спој
Јака страна вештачке интелигенције данас је способност писања и манипулације кодом, што се савршено примењује и на генетски код живота. У комбинацији са технологијама за уређивање гена попут ЦРИСПР-а, вештачка интелигенција може да моделира и предвиђа како би нови биолошки ентитети деловали у људском организму. Овај спој ствара савршену олују, смањујући техничке препреке за прављење сложених биолошких оружја и доводећи уништавајућу моћ у руке мањих, нерегуларних актера.
Напредак вештачке интелигенције досегао је ниво где је њено заустављање скоро немогуће. Ова реалност захтева од влада већу искреност и спремност. Ризици морају бити јавно признати и планирани, а не потцењивани или игнорисани. Извршна власт мора прећи са симболичних гестова на конкретне, примењиве мере контроле и надзора злоупотребе ових двоструко корисних технологија.
Неки стручњаци за безбедност тврде да је фокусирање само на комерцијалну синтезу ДНК као први штит стратешка грешка. Они истичу да ће увек постојати начини да се секвенце прикрију или да ће злонамерни актери једног дана производити ДНК код куће, заобилазећи комерцијалне системе скрининга. Према томе, биосигурност мора бити уграђена директно у системе вештачке интелигенције, са унутрашњом контролом шта они могу да генеришу, што носи своје техничке и етичке изазове.
Теретни воз који се не може зауставити
Многи стручњаци имају осећај као да се такмиче са немилосрдном силом. Вештачка интелигенција је као теретни воз који све брже иде, а друштвени и регулаторни оквири касне и опасно заостају. Иако представници индустрије указују да су покушаји злоупотребе ретки као разлог за оптимизам, баш та опуштеност је оно чега се критичари највише плаше. Мали број инцидената данас није гаранција за сутра, посебно јер алати за наношење штете постају све доступнији и моћнији.
„Будућност технологије је већ овде и долази брже него што смо очекивали“. „Она ће темељно трансформисати индустрије кроз брзе иновације. Ова промена није удаљена будућност већ непосредна и све бржа сила.“
Истраживање Мајкрософта је критично упозорење, конкретан доказ једног теоријског страха. Оно показује да су дигитални и биолошки свет спојени на начин који доноси нове и дубоке опасности. Пут напред захтева вишеструки приступ: неумољиву технолошку одбрану, паметну и прилагодљиву регулативу и, пре свега, јасно разумевање јавности да моћ стварања живота носи са собом и моћ стварања смрти. Трка за обезбеђење наше будућности је у току, а тренутно је напад у предности.
