Научници су открили да мистериозни међузвездани објекат 3И/АТЛАС избацује огромне количине водене паре — и то далеко од Сунца, што је потпуно неочекивано.
На основу анализа снимљених пре него што је овај објекат нестао иза Сунца, телескоп Нил Гехрелс Свифт открио је јаке ултравиолетне емисије хидроксилног гаса (ОН) — нуспроизвод распадања воде. Ове емисије могу да се виде само из свемира, јер их Земљина атмосфера апсорбује.
Према истраживању објављеном у Astrophysical Journal Letters, количина ОН-а указује на то да комета избацује воду брзином од око 40 килограма у секунди — што је снага млазнице за гашење пожара.
Највеће изненађење је што се све то дешава на великој удаљености од Сунца — чак 3 астрономске јединице (три пута даље него Земља), где обично не очекујемо да се лед из језгра комете сублимира, односно претвара директно из чврстог у гасовито стање. То значи да нешто друго узрокује овакво „цурење“ воде — и да ова комета крије велике залихе воде.
„Када откријемо воду — или чак њен бледи ултравиолетни одјек, као што је ОН — код међузвездане комете, то је као да читамо поруку из другог планетарног система“, рекао је Денис Бодевиц, професор физике са Универзитета Обурн.
Ово је само још један доказ колико су међузвездани објекти попут 3И/АТЛАС чудни и јединствени. Замислите га као узорак из неке веома далеке области галаксије — можда милионима светлосних година далеко — који је на кратко пролетео поред нашег система. Хемијски састав 3И/АТЛАС-а не личи на комете из Сунчевог система, а односи угљен-диоксида и воде су му необично високи.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Шта тачно изазива оволико испаравање воде, научници тек треба да открију. Једна теорија је да Сунчева светлост загрева ледене честице које су већ изашле из језгра, па оне испаравају у комету.
Астрономи верују да је 3И/АТЛАС потекао из центра Млечног пута, одакле је највероватније избачен гравитационим поремећајем — на пример, проласком друге звезде поред његовог матичног система. Објекат је стар вероватно и до 3 милијарде година више од Сунца, што га чини не само поруком из другог дела галаксије, већ и из другог доба васионе.
Тренутно је комета иза Сунца и не може се посматрати са Земље, али је космичке летелице у близини Марса и даље могу снимати. Очекује се да ће поново постати видљива крајем новембра.
„Свака међузвездана комета до сада била је шокантна на свој начин“, изјавио је водећи аутор истраживања Џеси Синг, постдокторанд са Универзитета Обурн. „‘Оумуамуа је била сува, Борисов је био пун угљен-моноксида, а сада АТЛАС избацује воду тамо где то нисмо очекивали.“
„Свака од њих“, додаје он, „поново преиспитује све што смо мислили да знамо о томе како настају планете и комете око звезда.“
