Запослени у новом седишту банке Џеј-Пи Морган на Менхетну од ове јесени мораће да дају отиске прстију или скенирају очи да би уопште ушли у зграду.
Ова обавеза, прва те врсте међу водећим америчким банкама, уводи се у облакодеру од 60 спратова вредном три милијарде долара на Парк Авенији број 270. Банка тврди да је све то у циљу „модерне безбедности“, али многи упозоравају на нову еру надзора и нестанак приватности на радном месту.
Биометрија без избора
Документа до којих су дошли Фајненшел тајмс и Гардијан потврђују да је биометријска регистрација постала обавезна, иако је у раним нацртима система стајало да ће бити „добровољна“. Сада запослени немају избор — ко не жели да преда биометријске податке, не може ући на посао.
Званичници банке нису хтели да открију како ће подаци бити чувани, нити колико дуго. Постоји могућност да неки запослени ипак користе идентификационе картице, али по којим критеријумима — остаје непознато.
Апликација која прати све
Поред биометријског улаза, запослени ће користити и нову апликацију Work at JPMC — која служи као дигитална легитимација, али и омогућава наручивање хране, кретање кроз зграду и пријаву посетилаца. Апликација теоретски „не прикупља податке“, али то важи само на реч — нема формалног обавештења о приватности.
Комбинација биометријског приступа и апликације даје менаџменту увид у кретање сваког запосленог, колико времена проводи на ком спрату и када улази и излази из зграде.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Заштита или дигитални затвор?
Званично, све ово се уводи из безбедносних разлога — након серије злочина у Мидтауну, укључујући и убиство извршног директора Јунајтед Хелткера Брајана Томпсона у децембру 2024. Банка тврди да нови систем „штити раднике у нестабилном урбаном окружењу“.
Међутим, ниједна друга велика банка у САД до сада није тражила биометрију као услов за улазак у зграду. У већини случајева, биометрија у финансијском сектору користи се за приступ осетљивим подацима — не за контролу читавог особља.
Правна сива зона
Њујорк за сада нема закон попут оног у Илиноису који регулише прикупљање биометријских података, обавезује на пристанак и прописује казне за злоупотребе. У Њујорку, једина обавеза је постављање натписа, док су финансијске институције изузете из већине правила.
То значи да је политика Џеј-Пи Моргана заснована искључиво на интерним документима и приватним уговорима са добављачима технологије. Нема транспарентности, нема јавног надзора.
Опасан преседан
Критичари упозоравају да овај потез може нормализовати принудно прикупљање биометријских података у корпоративном свету. За разлику од лозинки, биометрија је непроменљива — ако се компромитује, нема поправке.
Адвокати за радничка права указују на лажну слободу избора:
„Ако мораш да скенираш зеницу да би ушао на посао, то није добровољно.“
Постоји бојазан да би биометријски подаци могли бити повезани са анализом учинка или присуства, што отвара нови ниво потпуне контроле над запосленима.
Будућност: безбедност или потпуни надзор?
Док компаније све више прихватају овакве системе — под изговором „фрикционог приступа“, боље контроле и лакше логистике — питања остају:
- Где се чувају подаци?
- Ко има приступ?
- Колико дуго се чувају?
- Ко контролише све то?
- Ко штити запослене од злоупотребе?
Џеј-Пи Морган на та питања ћути.
Да ли је ово почетак нове ере корпоративног надзора, где улазиш на посао као у затвор — скениран, праћен и без права на приватност? Судећи по 60 спратова на Парк Авенији — будућност је већ стигла.
