Аустралија је усвојила закон којим се забрањује коришћење друштвених мрежа деци млађој од 16 година. Забрана обухвата платформе као што су Инстаграм, Икс (бивши Твитер) и ТикТок, а на снагу ступа 10. децембра 2025. године.
Циљ закона је смањење „друштвене штете“ коју трпе млади Аустралијанци. Компаније које прекрше нова правила ризикују казне до 49,5 милиона аустралијских долара (око 31 милион америчких долара).
Закон је усвојен 28. новембра 2024. године, уз подршку већине јавности. Ипак, изазвао је оштре критике од стране група за права деце, које упозоравају да би могао ограничити приступ важној подршци, нарочито за децу из мигрантских, ЛГБТ+ и других мањинских заједница.
Критичари такође упозоравају да би забрана могла гурнути децу ка мање регулисаним деловима интернета.
Ово је најстрожи национални закон о друштвеним мрежама до сада, донет у тренутку када се бројне земље боре са питањем како регулисати технологију у свету који се убрзано мења.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Према подацима Статисте, на основу истраживања агенције Ипсос из августа 2025. године, подршка оваквим забранама није ограничена само на Аустралију. У просеку, седам од десет испитаника у 30 земаља подржало је потпуну забрану друштвених мрежа за децу и младе тинејџере.
У Француској, чак 85 одсто одраслих сматра да деци млађој од 14 година треба забранити приступ друштвеним мрежама, било у школи или ван ње. У Немачкој је подршка знатно нижа — 53 одсто.
Ставови популације се мењају широм света, али већина земаља у истраживању показује растућу подршку оваквим мерама. Изузеци су Индија, Тајланд и Мађарска, где превладава супротно мишљење.
Када је реч о употреби паметних телефона у школама, ставови се разликују по генерацијама. Док 39 одсто припадника генерације З(Z) подржава забрану, подршка је знатно већа међу старијим: 69 одсто беби-бумера, 61 одсто генерације Икс и 57 одсто миленијалаца.
