У Великој Британији, полиција Грејтер Манчестера наставља са увођењем технологије идентификације лица (Live Facial Recognition – ЛФР) у деловима регије, користећи два возила опремљена напредним камерама, финансирана од стране Министарства унутрашњих послова, која ће скенирати гужве и веће догађаје.
Полиција тврди да је циљ спречавање криминала, проналажење тражених особа и заштита угрожених грађана. Међутим, ова одлука долази након оштрог упозорења од стране Канцеларије комесара за информације (ICO), која је само пре неколико месеци критиковала полицију Грејтер Манчестера због неправилног руковања осетљивим видео снимцима.
Прва јавна примена ових возила заказана је за 21. и 23. октобар у центру Сејла.
Свако возило усмерава камере високе резолуције према изабраним местима и у реалном времену бележи лица људи у том простору. Софтвер затим креира дигиталну мапу сваког лица и упоређује је са „посебном“ листом особа које полиција тражи.
Када се открију могућа поклапања, систем шаље обавештење најближим полицајцима који морају да потврде идентитет особе пре него што одлуче о даљем поступку. Полиција тврди да се сви подаци који не дају поклапање „одмах и аутоматски бришу“, наводећи да се не оставља траг у биометријским базама.
Званичници полиције истичу да је технологија прошла етичку процену. Независни одбор за етику полиције Грејтер Манчестера дао је сагласност у августу 2024. године, а помоћник начелника Рик Џексон наглашава да се систем користи по „строгим критеријумима неопходности и пропорционалности“ надзора.
🚨 СЗО и Европска комисија покрећу АИ систем за праћење друштвених мрежа и „дезинформација“ у реалном временуhttps://t.co/0Ts9YQFUL2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 21, 2025
Џексон описује овај систем као „прецизан и циљани алат“, а не као масовни надзор. Сличан наратив користе и друге полицијске снаге које користе препознавање лица, као што су Метрополитен полиција и полиција Јужног Велса, које су међу првима почеле са овом технологијом још 2017. године.
Међутим, како ЛФР сада може тренутно обрадити огромне количине биометријских података, питања о одговорном управљању тим подацима све више расту.
Системи за препознавање лица, масовни видео надзор, праћење регистарских таблица и размена података између јавних институција претворили су Велику Британију у једно од најнадзиранијих друштава у демократском свету.
Локалне самоуправе, саобраћајне власти и полиција сада имају приступ технологијама које могу да прате кретање, надгледају понашање и идентификују појединце за само неколико секунди.
Влада представља ове системе као алате за ефикасност и безбедност, тврдећи да спречавају криминал, контролишу гужве и штите угрожене. Међутим, цена је све већа нормализација сталног надзора и све мањи простор за приватност.
Употреба технологије идентификације лица јасно илуструје овај тренд. Док је раније била ограничена на пилот пројекте, сада је рутинска пракса да полиција поставља камере које могу у реалном времену скенирати хиљаде лица и упоређивати их са базама података особа „од интереса“.
Наравно, технологија већ прави грешке и изазива судске спорове.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
