Данас, 27. октобра, православни верници славе Свету Петку, једну од највољенијих светитељки у нашем народу. Иако је живела пре више од хиљаду година, њена прича и данас звучи изненађујуће савремено – као подсетник да у времену буке, површности и сталне журбе постоји нешто што остаје: вера и љубав.
Рођена у месту Епиват, недалеко од Цариграда, Света Петка, правим именом Параскева, што на грчком значи „петак“, потицала је из побожне и имућне породице. Још као девојчица, у цркви је чула речи из Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој.“ Те речи су јој промениле живот. Напустила је удобност и богатство, и целим бићем се окренула Богу и помоћи људима.
Према житију које наводи Српска православна црква, након година проведених у посту и молитви у Јорданској пустињи, вратила се у свој родни крај где је у миру предала душу Господу. Њене мошти су остале нетрулежне, и вековима су ношене из града у град, од Епивата, преко Трнова и Београда, све до Јашија у Румунији, где и данас почивају.
Света Петка се у народу поштује као заштитница жена, болесних, сиромашних и свих који траже утеху.
Њена порука није само религиозна – она је дубоко људска
У времену када је лако изгубити себе у поређењу, брзини и сталној потрази за потврдом, њен пример подсећа да вреди бити тих, доследан, искрен. Да вреди изабрати душу уместо профита, помоћ уместо игнорисања, веру уместо цинизма.
Зато се данас, на Петковдан, не ради само о обичајима и свећама. Ради се о сећању на жену која је пре хиљаду година изабрала да живи дубље него што свет разуме. Њена снага није била у гласу, већ у тишини. Није тражила публику, већ истину. И управо зато, после свих ових векова, њено име и даље живи.
Света Петка нас подсећа да вера није застарела ствар – она је најтиша, али и најснажнија побуна против празнине.
