Ново истраживање објављено у часопису Nature открило је размере еколошке катастрофе коју изазивају копнене ветротурбине широм света. Рад групе еколога, објављен прошлог месеца, наводи да производња енергије из ветра у индустријским размерама може имати „далекосежне и непредвиђене последице по биодиверзитет“.
Иако је рад „закључан иза зида“ и није добио пажњу мејнстрим медија, његови налази су потресни: сваке године у земљама са највише турбина гине око милион слепих мишева, али последице су видљиве у целим екосистемима.
Истраживачи упозоравају да турбине мењају понашање, физиологију и бројност животиња, уништавају станишта и нарушавају природне равнотеже. У тропским шумама, на пример, број великих предатора попут јагуара, дивљих мачака и шакала може се променити услед постављања турбина, што ствара „каскадне ефекте“ кроз цео ланац исхране.
Највише страдају подручја богата биодиверзитетом, где је инфраструктура минимална. Аутори студије упозоравају да су ветропаркови постали „важан фактор губитка и деградације непроцењивих станишта“ која су кључна за очување природе.
🚨BOMBSHELL: We’ll never be free until these criminals are locked up!
The Clintons, Blair, Soros & others – tied to millions of victims – still walk free, flying to p*do islands, plotting global control.
Without justice, we’re doomed.
WATCH and SHARE NOW! pic.twitter.com/8Z7nDw0dYs
— Mario ZNA (@MarioBojic) October 27, 2025
Мртви слепи мишеви, орлови и инсекти – скривена цена „зелене енергије“
Према подацима, у Сједињеним Државама турбине убију око 500.000 слепих мишева годишње, у Великој Британији 30.000, у Канади 50.000, а у Немачкој чак 200.000.
Птице су такође масовно угрожене. Орлови, супови и ластавице најчешће страдају од судара са лопатицама, а поједине врсте су у ризику од локалног изумирања. Научници предвиђају могући колапс популација црног и белог супа у Европи, као и евроазијске шеве у Португалији. Слични падови се очекују код летњег слепог миша у Северној Америци, малог сокола у Француској и црног хариера у Јужној Африци.
У Калифорнији, на пример, толико златних орлова гине на ветропарковима у Алтамонт Пасу, да се локална популација одржава једино доласком птица из других подручја. У Шпанији је утврђено да је стопа преживљавања египатског супа драстично нижа у близини ветропаркова.
„Нето нула“ по сваку цену
Иако се ветроенергија представља као „зелена“, аутори истичу да је ова технологија један од главних покретача уништавања природних станишта.
Извештај САД из 2021. предвиђао је да би до 13% копна могло бити претворено у ветропаркове ради постизања циља „нето нула емисија“. Научници упозоравају да би то имало „драматичне последице по биодиверзитет“.
Док су нафтне катастрофе попут експлозије BP Deepwater Horizon из 2010. године изазвале глобалну осуду због смрти око 600.000 морских птица, годишње убијање пола милиона слепих мишева ветропарковима пролази готово незапажено.
Невидљиви убица инсеката и земљишта
Турбине уништавају и инсекте – њихови остаци се таложе на лопатицама, што је један од индикатора размера проблема. Професор Кристијан Фојгт, један од аутора рада, раније је упозорио да овакви губици могу допринети опадању популација инсеката и чак изумирању појединих врста.
У другом раду из 2022. године Фојгт је показао да турбине мењају микроклиму у околини, док вибрације могу смањити бројност глиста, што доводи до деградације земљишта и биљног покривача.
Опасна илузија зелене енергије
Иако заговорници ветроенергије тврде да је њен утицај на природу мањи од утицаја климатских промена, аутори овог рада истичу да је то „недоказана претпоставка“.
Истраживање представља упозорење да ветропаркови, који се све више шире и постају све већи, имају растући деструктивни потенцијал.
Док политичари и корпорације у име „зелене будућности“ гурају пројекте вредне милијарде, научници упозоравају: природа плаћа цену која можда никада неће бити надокнађена.
