Администрација Доналда Трампа појачава истраге против међународних операција и финансијских канала крајње левичарске екстремистичке групе Антифа, што је поново распламсало расправу о томе да ли би ова организација требало да буде званично означена као страна терористичка организација.
Трамп је 22. септембра издао извршну уредбу којом је Антифа проглашена домаћом терористичком организацијом, само 12 дана након што је Чарли Кирк, познати конзервативни активиста, убијен на Универзитету Јута Вели. Нападач је иза себе оставио чауре са натписима, укључујући једну неиспаљену на којој је писало: „Еј, фашисто! Ухвати ово!“
Овај напад поново је бацио светло на покрет који се представља као „антифашистички“ – Антифу.
Dobro poslušajte! Srbi će ponovo morati da spašavaju svet | David Bilbija | Mario Zna EP.368
Током округлог стола 8. октобра, на којем су новинари сведочили о нападима које су претрпели од припадника Антифе, Трамп је позитивно реаговао када га је један репортер упитао да ли би било прикладно означити организацију као страну терористичку групу, слично као што су то мексички нарко-картели или транснационалне банде.
„Хајде да то завршимо,“ рекао је Трамп.
Заменик шефа кабинета Беле куће Стивен Милер оценио је да је тај потез „веома оправдан“, позивајући се на Антифине стране везе.
Такав статус би федералним властима дао шира овлашћења за међународне истраге, заплену имовине и подизање кривичних пријава, што превазилази оквир домаћих мера.
Сенатор Ерик Шмит (републиканац из Мисурија) подржао је ову идеју и упутио писмо државном секретару Марку Рубију, позивајући га да покрене званичну процедуру.
„Антифа има међународну мрежу склоништа. То није идеја, то је организација,“ рекао је Шмит за Епох тајмс.
„Ако смо озбиљни у борби против политичког насиља, онда је она врх копља. Неопходно је деловати.“
АНТИФА – „МИТ“ ИЛИ МРЕЖА?
Критичари упозоравају да би Трампова политика представљала злоупотребу власти и опасан корак ка кажњавању унутрашњег неслагања.
Конгресмен Бени Томпсон (демократа из Мисисипија), члан Одбора за унутрашњу безбедност, изјавио је да је Трампов потез „грешка која служи само као изговор за гушење противљења“.
Неке демократе минимизирају улогу Антифе у немирима и насиљу, тврдећи да организација у суштини не постоји. Још 2020. године, конгресмен Џери Недлер (демократа из Њујорка) тврдио је да је прича о Антифи „мит који се шири само у Вашингтону“.
Бивши директор ФБИ Кристофер Реј, који је служио и под Трампом и под Џозефом Бајденом, у сведочењу пред Конгресом описао је Антифу као „идеологију, а не централизовану организацију“.
Марк Бреј, професор на Универзитету Ратгерс и аутор књиге „Антифа: Антифашистички приручник“, пише да је покрет задржао „спремност да се фашизам искорени свим неопходним средствима“.
Антифа има корене у совјетском периоду, када је деловала као насилно крило Комунистичке партије Немачке, нападaјући политичке противнике под етикетом „фашиста“.
„Само масовни антифашизам, легалан или не, може нас спасити,“ написао је Бреј на мрежи Bluesky 4. октобра.
Припадници Антифе често носе црну одећу и маске како би остали анонимни и избегли кривично гоњење за вандализам и нападе.
МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ И ОПЕРАЦИЈЕ
У писму Марку Рубију од 9. октобра, сенатор Шмит упозорио је да Антифа није „група независних актера“, већ глобална мрежа.
„Позивам Вас да означите стране мреже, организације и финансијере који подржавају Антифине активности као стране терористичке организације,“ написао је Шмит.
Према његовим речима, ћелије Антифе делују децентрализовано, али деле ресурсе, стратегије и новац.
У Канади је суд потврдио везе између Антифе и организације Canadian Anti-Hate Network, док је у САД државни тужилац Џорџије Крис Кар потврдио да су неколико осумњичених за нереде у Атланти 2023. године дошли из Француске и Канаде.
„То је национална, али и међународна мрежа људи који долазе у нашу државу да поткопају јавну безбедност,“ рекао је Кар.
ПРАТИТЕ ПАРЕ
Стручњак за обавештајне послове Амон Блер из Тексашке фондације за јавну политику изјавио је да је финансијска структура Антифе изузетно сложена и да се новац често пере преко невладиних организација и краудфандинг платформи.
Једна од кључних организација је Међународни антифашистички фонд за одбрану (IAFD), који финансира „антифашисте широм света“. Према њиховом извештају, у последњих годину дана помогли су 52 активиста у Финској, Француској, Немачкој, Великој Британији и САД.
IAFD је такође признао да је донирао новац „активистима“ који су учествовали у оружаном нападу на агента имиграционе службе у Тексасу. Напад је преживео, али је 10 људи оптужено за покушај убиства полицајца, укључујући двојицу чланова локалне ћелије Антифе — прве оптужене за тероризам у вези са овим покретом.
Фонд је уплатио 5.050 долара на налог за протестанте, који је до краја октобра прикупио преко 45.000 долара.
Још једна активна мрежа, „Црвена помоћ Немачке“ (Rote Hilfe), коју немачка обавештајна служба описује као екстремистичку правну организацију, подржава људе који „се боре против фашизма“ и против онога што сматрају „државном репресијом“. Група тврди да има 9.500 чланова и да је 2017. године издвојила преко 441.000 долара за левичарске активисте.
Блер упозорава да владе које игноришу идеолошке претње ризикују да оне прерасту у побуне:
„Власти готово увек реагују прекасно на револуционарне покрете и устанке,“ рекао је.
Док се расправа у Вашингтону води између оних који Антифу виде као идеолошки покрет и оних који је сматрају организованом мрежом са глобалним финансијским упориштем, једно је сигурно — ако буде проглашена страним терористичким ентитетом, то ће Трамповој администрацији дати снажно оружје за њено демонтирање изнутра и споља.
