Било је само питање времена када ће неком у Конгресу пасти на памет да је решење за све интернет проблеме — да сви „покажу папире“.
Тако је стигао предлог закона под називом „Акт о смерницама за верификацију узраста и одговорни дијалог 2025“, скраћено GUARD Act, који има управо ту намеру.
Аутори предлога су сенатори Џош Холи и Ричард Блументал, који тврде да ће овај закон „заштитити децу“ од AI четботова који, како кажу, „шапућу лоше идеје младима“.
Идеја је једноставна — натерати сваког програмера или компанију која прави четботове да провери узраст корисника путем верификованог личног документа.
Сенатори то називају „разумном верификацијом узраста“.
У пракси, то значи да ћете морати да скенирате возачку дозволу или пасош пре него што поразговарате са дигиталним асистентом.
Dobro poslušajte! Srbi će ponovo morati da spašavaju svet | David Bilbija | Mario Zna EP.368
Како се вештачка интелигенција данас уграђује у готово сваки систем, последице овог закона биле би далекосежне.
Сенатор Џош Холи је поручио да „АИ четботови представљају озбиљну претњу нашој деци“, док је Блументал нагласио да се „технолошким компанијама не може веровати да саме себе регулишу“.
За политичаре који већ годинама упозоравају на опасност прикупљања података, овај заокрет — ка стварању универзалног идентификационог процеса — делује иронично.
GUARD Act предвиђа да ће провајдери четботова морати да раде под новим режимом континуиране верификације.
Компаније би морале да закључају све постојеће налоге док корисници не пошаљу доказ о узрасту.
Могу ангажовати спољне фирме за проверу, али одговорност остаје њихова.
Примену закона надзирао би министар правде САД, са овлашћењем да издаје судске позиве, новчане казне и покреће грађанске поступке.
Иако се предлог хвали да „минимизује прикупљање података“, у пракси отвара простор за обимно ново прикупљање података.
Организације за заштиту грађанских слобода и технолошке политике виде у томе нешто сасвим друго: огромну инфраструктуру која повезује стварни идентитет грађана са њиховим онлајн говором.
Група NetChoice назвала је предлог „грубим и претераним“, подсећајући на недавне цурења података о идентитету као доказ да овакви системи не умеју да заштите оно најважније — приватност.
К. Џ. Багчи из организације Chamber of Progress додао је: „Сви желимо да деца буду безбедна, али решење је равнотежа, а не забрана.“
Међутим, та „равнотежа“ би могла постати недостижна ако анонимност постане луксуз.
Према GUARD закону, самостално унет датум рођења више неће бити довољан.
Ако буде усвојен, створиће преседан да сваки „интерактивни АИ систем“ мора да верификује идентитет корисника преко званичне државне документације.
То обухвата све — АИ четботове, друштвене мреже, аутоматизовану корисничку подршку, па чак и виртуелне наставнике.
За обичне кориснике, последица би била свет у којем свака онлајн интеракција оставља проверљив траг.
Када се лични документи повежу са говором, приватност постаје теоријска категорија.
Свака претрага, коментар или порука могли би бити повезани са именом, стварајући архиву личног изражавања у базама података које одобрава држава.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
