Један необичан проблем повезује стару Римску империју и савремене развијене земље: како друштва постају богатија, тако људи престају да имају децу.
Још 18. године пре нове ере, цар Август је доносио законе којима је кажњавао Римљане без потомства, јер је наталитет драстично пао.
Данас САД бележе рекордно низак наталитет од 1,6 деце по жени у 2024, далеко испод замене становништва од 2,1.
Кина је такође пала са 13 новорођених на хиљаду становника 2016. на свега 6 недавно.
Парадокс: људи тврде да не могу да приуште децу управо када њихове земље постају богатијe.
Американци кажу да желе у просеку 2,5 деце, али финансијски разлози их спречавају да их имају више. Како економије расту и плате расту, трошкови неисплаћеног родитељства постају већи.
Родитељство постаје све захтевније и скупље. У развијеним земљама родитељи данас проводе два пута више времена на бригу о деци него 1960-их.
Нобелова лауреаткиња Клаудија Голдин открила је да наталитет најбрже пада у земљама попут Јапана, Јужне Кореје и Италије, где су жене брзо ушле на тржиште рада, али се родне улоге нису прилагодиле.
Јужна Кореја бележи најнижи наталитет на свету: са 6 деце по жени 1950-их на свега 0,75 данас.
Урок од Рима до данас: просперитет ствара услове који чине родитељство финансијски и временски прескупим, а друштва се са тим боре већ две хиљаде година.
