Европска унија планира покретање централизоване институције за праћење и сузбијање онога што назива страном „дезинформацијом“, према документу који је процурио и који је видео Гардијан. Критичари упозоравају да овакве иницијативе фактички значе институционализацију цензорског режима.
Према предлогу Европске комисије, који треба да буде објављен 12. новембра, такозвани Центар за демократску отпорност функционисаће као део шире стратегије „штита демократије“, коју је представила председница Комисије Урсула фон дер Лајен пред изборе за Европски парламент 2024.
Учествовање у центру биће добровољно, а Комисија је позвала „истомишљенике“ ван блока, укључујући Уједињено Краљевство и земље које желе чланство.
Нацрт документа оптужује Русију за појачане „хибридне нападе“ ширењем лажних прича, док Кину означава као другу претњу – тврдећи да Пекинг користи ПР фирме и инфлуенсере на друштвеним мрежама како би ширила свој утицај у Европи.
„Ширењем лажних наратива, понекад укључујући манипулацију и фалсификовање историјских чињеница, они покушавају да поткопају поверење у демократске системе“, наводи Гардијан, иако документ не даје суштинске доказе.
Комисија представља овај потез као одбрамбену меру против страних мешања, наводећи као пример контроверзно поништавање председничких избора у Румунији 2024.
🚨🇬🇧WATCH: UK has become a living NIGHTMARE!
Endless rapes, brutal murders, drugs flooding streets, crime exploding on every corner, orchestrated by waves of foreigners invading England!
Albanians and Afghans Top the Crime Charts!
WATCH and SHARE NOW! pic.twitter.com/zsjTUPldTh
— Mario ZNA (@MarioBojic) November 6, 2025
Међутим, оснивач Телеграма Павел Дуров је приметио да је управо ЕУ, односно француска обавештајна служба, вршила притисак на њега да цензурише конзервативни садржај током избора у Румунији и Молдавији, осуђујући блок због „крсташког рата“ против слободе говора.
Нови центар ће се придружити растућој мрежи ЕУ алата за праћење и уређивање информација, сарађујући са наводно „независним“ проверивачима чињеница и чак инфлуенсерима како би промовисао садржај који је у складу са Бриселским политиком.
Предлог се уклапа у оквир Закона о дигиталним услугама ЕУ, који налаже уклањање „штетног садржаја“ и изазвао је оштру критику заговорника слободе говора.
Вашингтон, који је некада био партнер у заједничком праћењу „дезинформација“ кроз сада неактивни Global Engagement Center, од тада се дистанцирао од регулаторних иницијатива ЕУ. Стејт департмент је недавно ове мере назвао „Орвелијанским“, упозоравајући да цензура није слобода и да овакве мере само штите европске лидере „од сопственог народа“.
„Ако живите у страху од својих гласача, Америка вам не може помоћи“, рекао је потпредседник САД Џеј Ди Венс на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару, осврћући се на изборе у Румунији. „Ако ваша демократија може бити уништена са само неколико стотина хиљада долара дигиталног оглашавања из стране земље, онда никада није ни била јака.“
Нулта Тачка/РТ
