Немачка је са великим очекивањима пре пет година започела такозвану „водоничну револуцију“, пројекат који је требало да постане темељ енергетске независности и симбол „зелене транзиције“. Данас, према извештају Савезне ревизорске канцеларије, тај план изгледа као један од најскупљих промашаја у новијој историји земље.
Према ревизорима, Немачка у производњу и инфраструктуру за „чисто гориво будућности“ улаже између 8 и 9 милијарди евра годишње, а резултат свега тога је свега 0,16 гигавата производног капацитета.
Уместо обећане индустријске револуције, земља се суочава са финансијском рупом која гута јавни новац, док конкретни резултати изостају.
Ревизори упозоравају да производња и потрошња водоника нису усклађене, да инфраструктурни планови нису реални и да је влада створила „значајан финансијски ризик за пореске обвезнике“.
Другим речима – новац је потрошен, а тржиште које је требало да подржи ову технологију, практично не постоји.
Ни привреда више нема поверења у пројекат. Велике компаније попут ArcelorMittal и RWE повлаче се, иако им држава нуди милијардске субвенције. То је, кажу аналитичари, јасан знак да „нешто дубоко не функционише“.
Влада Фридриха Мерца сада мора да одлучи, наставити по старом и удвостручити губитке, или признати да је „зелена енергетска утопија“ за сада остала само – утопија.
Немачка је желела да предводи енергетску будућност света. Али за сада, делује да је само скупо платила још једну лекцију.
Нулта Тачка/Медији
