Нови закони у немачким покрајинама као што су Северна Рајна-Вестфалија, Баден-Виртемберг и Хамбург омогућавају полицији да користи стварне податке грађана, укључујући имена и лица, за обуку система вештачке интелигенције (ВИ).
Стручњаци упозоравају да се приватност у Немачкој претвара у „опциону ставку“.
Према извештајима медија, Северна Рајна-Вестфалија и Баден-Виртемберг припремају измене закона које ће полицији омогућити да у комерцијалне системе вештачке интелигенције, попут компаније Palantir, уноси препознатљиве податке – имена, фотографије и лица.
Посебно је спорно то што се анонимизација података може заобићи уколико полиција процени да је „немогућа“ или „превише захтевна“.
Хамбург је слична правила усвојио почетком 2025. године, чиме је отворио пут и другим покрајинама да следе његов пример. Овај тренд представља озбиљан заокрет ка нормализацији надзора у земљи која је деценијама важила као бастион заштите приватности.
Од експеримента у Баварској до шире примене
Ланац промена започео је у Баварској, где је полиција почетком 2024. тестирала Palantir-ов софтвер за анализу података користећи стварне личне информације. Иако је државна служба за заштиту података уложила приговор, експеримент је постао модел за друге покрајине.
Хамбург је у јануару 2025. изменио законе, дозволивши полицији да користи податке пролазника за обуку „учећих ИТ система“. Сада истим путем крећу и Баден-Виртемберг и Северна Рајна-Вестфалија.
Упозорења и контроверзе
Државна повереница за заштиту података у Северној Рајни-Вестфалији, Бетина Гајк, оценила је да нацрт закона „покреће озбиљна уставна питања“. Она је истакла да је „неприхватљиво да се производи комерцијалних компанија унапређују подацима прикупљеним од стране државе“.
Слично упозорава и повереник у Баден-Виртембергу, Тобијас Кебер, који тражи јасне механизме провере пре него што се дозволи употреба податак.
Ипак, влада ове покрајине већ планира да усвоји закон који ће полицији омогућити да користи податке свих грађана – укључујући и жртве и сведоке – за обуку и тестирање програма вредних преко 25 милиона евра.
Хамбург већ користи ВИ у видео-надзору
Хамбург је отишао корак даље – полиција већ користи вештачку интелигенцију за препознавање „неуобичајеног понашања“ на јавним камерама. Пилот-пројекат из 2023. анализирао је снимке у реалном времену и детектовао туче или окупљања људи, али је као резултат донео тек један кривични случај.
Ипак, власти тврде да технологија „омогућава рано откривање опасних ситуација“, док се повереници за заштиту података жале да закон оставља превише простора за злоупотребе – посебно због нејасног појма „непропорционалан напор“.
Приватност постаје „луксуз“
Док се ове мере шире по Немачкој, постаје јасно да се традиционални принципи заштите приватности тихо мењају. Полиција сада добија овлашћења да личне податке грађана користи као „материјал за развој технологије“.
Стручњаци упозоравају да ће овај тренд довести до неповратног стапања државног надзора и комерцијалних технолошких интереса – са грађанима као невидљивим учесницима у систему вештачке интелигенције.
Нулта Тачка/Медији
