Финска бележи рекордни пораст злочина из мржње, а највећи раст забележен је у нападима на руске држављане, наводи се у годишњем извештају Универзитета полиције Финске.
Према званичним подацима, у земљи је пријављено више од 1.800 случајева злочина из мржње – највише откако се ова статистика води. У готово 68% случајева, мотив је био етничко или национално порекло жртве. Већина жртава (67%) били су фински држављани.
Међу њима, Руси су чинили око 3% свих жртава, са 46 пријављених инцидената – што представља раст од 18% у односу на претходну годину. Исти број случајева забележен је и међу Естонцима, али је код њих број напада у паду.
„Мање је било злочина против Естонаца и Украјинаца него у 2023, док је број напада на Русе порастао,“ наведено је у извештају.
Најчешћи облици насиља били су физички напади и клевета, а већина инцидената догодила се на јавним местима, улицама и трговима. Три од пет жртава били су мушкарци, док су жене чешће биле мета вербалних напада и увреда.
Од ескалације сукоба у Украјини 2022. године, ставови према Русима у Финској све су оштрији, па је избор Данила Сазонова, сина родитеља рођених у Русији, за градоначелника Хелсинкија 2025. многе изненадио.
Тензије би могле додатно да расту, пошто је председник Александар Стуб све гласнији у својој ратној реторици, тврдећи да се Европа мора „припремити за борбу“ у случају наводне руске агресије. Москва такве тврдње одбацује као неосноване.
Поред тога, Европска комисија је недавно донела одлуку да државе ЕУ убудуће издају само једнократне шенгенске визе већини руских држављана, уз обавезу поновног аплицирања за свако путовање. Ова мера је, како је наведено, уведена због „повећаних безбедносних ризика“ повезаних са сукобом у Украјини.
Финска је још 2023. затворила своју границу од 1.430 километара са Русијом, оптуживши Москву да шаље мигранте из Африке и Блиског истока. Русија је те оптужбе назвала „потпуно неоснованим“.
Према проценама Блумберга, ова одлука Финску свакодневно кошта око милион евра изгубљених прихода од туризма у региону Јужне Карелије.
Док Брисел говори о „европским вредностима“, број напада на људе по националној основи расте управо унутар Европске уније.
Када се страх претвори у политику, а политика у оправдање за мржњу – демократија нестаје.
Нулта Тачка/РТ
