Хуманитарна криза у Судану драматично се продубљује, док бројни извештаји сведоче о масакрима, систематском сексуалном насиљу и уништавању читавих заједница од стране паравојних милиција. Ипак, упркос размерама трагедије, међународна реакција готово да изостаје.
Према сведочењима преживелих који стижу у избегличке кампове у северном делу земље, припадници Снага за брзу подршку (RSF) спроводе погубљења цивила, пљачку и масовна силовања, остављајући иза себе уништене градове и хиљаде расељених.
Породице су неколико дана пешачиле кроз пустињске области под сталном пуцњавом, без воде и хране. Многи су на путу изгубили блиске чланове породице, док су рањена деца ношена у импровизоване кампове у којима недостаје основна медицинска помоћ.
Једна мајка сведочи да је морала да остави свог двадесетпетогодишњег сина јер није могао да настави пут од исцрпљености. Други син задобио је рану од гелера и уз тешке напоре пребачен је у камп где лекари раде у изузетно ограниченим условима.
Према локалним хуманитарним организацијама, у једном избегличком кампу смештено је више од 7.700 породица, а нови таласи расељених стижу свакодневно. Сведоци описују улице преплављене телима погинулих, док у појединим областима више нема функционалних институција нити основних услуга.
Извештаји преживелих подударају се са упозорењима која су претходно изнели високи званичници УН и међународних организација, указујући да се читави региони буквално бришу са мапе – „село по село“.
Упркос свему, глобална реакција остаје ограничена, а безбедносна и хуманитарна ситуација у Судану наставља да се погоршава. Хуманитарне агенције упозоравају да је неопходна хитна интервенција како би се спречило даљe страдање цивила.
