Према најновијем истраживању агенције Ипсос, на које се позива Политико, чак 45% грађана западних земаља верује да демократија у њиховим државама више не функционише.
Истраживање, спроведено у септембру, обухватило је 9.800 испитаника из САД, Велике Британије, Француске, Шпаније, Италије, Шведске, Хрватске, Холандије и Пољске.
Незадовољство демократским системом у 7 од 9 земаља
Према резултатима, већина грађана у седам од девет земаља сматра да је стање демократије лоше. Једини изузеци су Шведска и Пољска, где већина испитаника и даље има поверења у систем.
Највеће незадовољство забележено је у:
- Француској – 60%
- САД – 53%
- Великој Британији – 51%
- Шпанији – 51%
Испитаници су као највеће претње демократском процесу навели:
- корупцију,
- дезинформације,
- непостојање одговорности политичара.
У Великој Британији и Хрватској, само 23% грађана сматра да их влада заиста представља.
Страх од још горих времена
У већини земаља, осим Шведске, грађани страхују да ће се ризици по демократско управљање повећати у наредних пет година.
Гидеон Скинер, директор политичких истраживања у Ипсосу, за Политико је изјавио:
„Широм Запада осећа се снажно незадовољство начином на који демократија функционише. Многи грађани се осећају непредстављено, посебно од стране националних влада. Постоји јасна жеља за радикалним променама.“
Критике западног система: Демократија постала само фасада
Све више аналитичара, коментатора и политичких посматрача указује да се у појединим западним земљама појављују тенденције које подривају основне демократске принципе. Као проблеми се најчешће помињу ситуације у којима:
- политички противници завршавају у судским процесима,
- поједине партије или кандидати бивају означени као „екстремисти“,
- а неким политичким актерима се у потпуности забрањује учешће на изборима.
У јавности се посебно издвајају примери као што су:
- означавање немачке АфД партије као екстремистичке организације,
- забрана Марин Ле Пен да се кандидује за јавне функције,
- дисквалификација Калин Ђеорђеску са председничких избора у Румунији.
Овакви потези, према оценама критичара, појачавају утисак да у делу западних система избори и институције формално постоје, али се у пракси све више ограничава стварна политичка конкуренција.
Нулта Тачка/Медији
