Један обичан пост на X, изгубљен у мору других, у Немачкој је претворен у случај који показује како модерне државе мале политичке коментаре претварају у велику контролу.
Све почиње једним твитом који готово нико није приметио. Неколико стотина прегледа, неколико лајкова, и типично размишљање које сваког сата завршава на X.
SLEDI TOTALNI SLOM! Evropska Unija je već prošlost | Dr Enrike Refojo | Mario Zna, EP.372
Међутим, тај мали пост изазвао је полицијску рацију у 6 ујутру, присилно одузимање телефона, узимање биометријских података и упозорење да је аутор сада под надзором.
Дамиан Н., становник Немачке, написао је кратак коментар на X, називајући државне службенике „паразитима“.
Пост је био практично невидљив – у време рације имао је око 100 прегледа.
Полиција је дошла код њега у 6 ујутру, није показала налог за претрес и није оставила документацију о томе шта је одузето.
Полиција је тражила да откључа телефон, конфисковала га, сликала га, узела отиске прстију и друге биометријске податке, а чак је затражила и узорак крви за ДНК.
Један полицајац му је рекао да „размисли о својим постовима убудуће“ и упозорио да је сада „под надзором“.
Све је оправдано чланом 130 немачког кривичног закона, који треба да штити групе од мржње по основу националне, расне, верске или етничке припадности.
Адвокат Дамиана тврди да су поступци полиције, укључујући рацију и идентификационе мере, можда били незаконити.
Ово није прича о једном човеку. Ово је прича о бирократији која говор види као нешто што треба „контролисати“ и о структури принуде која шири своје деловање како би оправдала постојање.
Немачка је изградили сложен систем око „онлајн мржње“: специјализовани тужиоци, НВО линије за пријаве, аутоматско скенирање кључних речи.
Тај систем ради по принципу „прилагођавај се прво, питај за закон после“.
Полицијско одузимање телефона, рације у раним јутарњим сатима, прикупљање биометрије и ДНК – све је то стратегија која ствара страх, а не обезбеђује јавну безбедност.
Мала видљивост поста само повећава вероватноћу рације – док високопрофилни постови привлаче политичку пажњу и ризик.
Малим постовима управљају аутоматизовани системи и НВО, што их чини лакшим метама.
Како се говор све више помера на глобалне платформе, локалне власти ће се више ослањати на домаћу полицију као средство контроле, што значи више истрага и све ширу интерпретацију закона на штету индивидуалних права.
Немачка, као и Велика Британија, показује да држава више не осећа срамоту када спроводи рације због онлајн постова, и то је алармантан знак за све који мисле да слобода говора још увек постоји.
