Студија Дартмут колеџа открива алармантан феномен: један АИ бот сада може да попуни онлајн анкету за само пет центи — 97% јефтиније него човек — и да прође 99,8% провера преваре. Још горе, само 10 до 52 синтетичка одговора могу да преокрену резултате анкете за председничке изборе 2024, упозорава истраживање објављено у Proceedings of the National Academy of Sciences. Последице прелазе политику, угрожавају јавне здравствене студије, научни интегритет и саме темеље демократског процеса.
Истраживање, које је водио политички научник Шон Вествуд, показује да се АИ генерисани одговори на анкете данас „не могу разликовати од стварних људи“. Ботови не само да попуњавају форме — они имитирају људско размишљање, прилагођавају одговоре демографским категоријама и симулирају реалну брзину куцања са намерним грешкама. У 43.000 тестирања, Вествудов АИ прошао је скоро све провере квалитета, укључујући логичке задатке и психолошка питања са обрнутим бодовањем. „Размишљају о сваком питању и понашају се као пажљиви људи“, упозорио је Вествуд, „чинећи да подаци изгледају потпуно легитимно.“
Претња изборима, науци и поверењу јавности
Најопаснији налаз студије: неколико лажних одговора може да преокрене резултате анкета. Вествуд је анализирао седам великих анкета за председничке изборе 2024. и открио да убацивање само 10 до 52 АИ одговора може да промени лидерску позицију кандидата. За веће просеке анкета, довољно је мање од 30 синтетичких одговора по анкети да се изобличи цела прича. „Када су подаци загађени ботовима, АИ може да отрује целокупан екосистем знања“, упозорава Вествуд.
Манипулација није ограничена само на политику. Јавноздравствена истраживања, економске прогнозе и психологија ослањају се на анкетне податке. Ако ботови уђу у систем, могу искривити закључке о безбедности вакцина, преваленцији болести или понашању потрошача, са стварним последицама. Један мали унос у АИ програм је у једном тесту смањио проценат анкетираних који су Кину навели као највећег војног ривала САД са 86,3% на 11,7%.
Зашто садашње мере не штите
Већина платформи користи „river sampling“ — отворене анкете са минималним препрекама. Али то омогућава лако инфилтрирање. Вествудов АИ је заобишао све методе откривања, укључујући reCAPTCHA, немогућа питања о биографији и провере пажње. Чак и када је програмиран на руском, кинеском или корејском, бот је давао беспрекорне одговоре на енглеском, што отвара питање страних утицаја.
Финансијски мотиви су очигледни. Људи зарађују 1,50 долара по анкети, док АИ ради за неколико центи. Студија из 2024. показала је да 34% људи већ користи АИ за одговоре на отворена питања, али то су били људски асистирани случајеви, а не аутономни ботови. Вествуд упозорава да је проблем далеко већи него што се мисли.
Вествуд истиче да више сложених питања није решење. Предлаже транспарентност у верификацији идентитета, строжија ограничења за учешће и напуштање нископриступних онлајн панела. „Технологија за проверу стварног људског учешћа постоји“, каже он, „само је потребна политичка воља да се примени.“
Алтернатива? Будућност у којој се анкете, истраживања и јавна мњења тихо манипулишу алгоритмима, а избори, здравствене политике и економске одлуке заснивају на фиктивним подацима. Вествудова студија показује да алати за корупцију већ постоје. Једино питање је хоће ли друштво деловати пре него што штета постане непоправљива.
Ово није само питање лоших података. Ради се о томе ко контролише наратив. Ако АИ може тихо променити јавно мњење, шта је следеће? Медицинска истраживања? Судски искази? Граница између људске истине и синтетичке преваре се брзо брише. Ако не тражимо одговорност сада, можда никада нећемо знати шта је стварно.
