Владини трошкови за дигиталну контролу говора у Немачкој нагло су порасли последње деценије, повећавши се више од пет пута од 2020. и достижући око 105,6 милиона евра до 2025.
Ови подаци долазе из извештаја „Мрежа цензуре: регулација и репресија у Немачкој данас“, детаљне истраге организације Либер-нет, групе за дигиталне грађанске слободе која прати мере ограничења говора и иницијативе контроле информација широм Европе.
Извештај описује разгранaто савезништво министарстава, јавно финансираних „факт чекера“, академских конзорцијума и непрофитних организација које сада заједно делују у регулисању онлајн комуникације.
Почело је као неколико програма против „говора мржње“, а прерасло је у широку, државно финансирану мрежу „контроле садржаја“, подржану домаћим и страним донацијама.
Пратеће базе података и мапе Либер-нета документују више од 330 организација и преко 420 појединачних грантова, оцењујући сваку од један до пет према нивоу директног учешћа у цензури.
Између 2020. и 2021. јавна средства за ове иницијативе утростручила су се, а до 2023. поново удвостручила.
Федерално министарство образовања и истраживања (БМБФ) водећи је финансијер, одговорно за више од 56 милиона евра од 2017.
Добар део тог новца отишао је конзорцијуму РУБИН, истраживачкој групи која развија алате вештачке интелигенције осмишљене да препознају и филтрирају „дезинформације“.
Либер-нет истиче да ови системи, иако представљени као брана против лажних вести, истовремено концентришу моћ одлучивања о томе шта се сматра легитимним говором.
Стране донације додатно су учврстиле овај систем. Европска унија обезбедила је око 30 милиона евра од 2018, укључујући 4 милиона за Дојче Велеов програм „Медија фит“, који се супротставља онлајн наративима повезаним са ратом Русије и Украјине.
Влада Сједињених Држава допринела је са око 400.000 долара за четрнаест немачких организација у истом периоду. Ове укупне инвестиције откривају координисан трансатлантски интерес за обликовање онлајн информационог простора.
Финансијска експанзија праћена је агресивнијом кампањом унутар Немачке.
У јуну 2025. полиција је спровела око 170 рација против појединаца оптужених за онлајн „говор мржње“. Раније рације, о којима је извештавала Си-Би-Ес у фебруару, биле су усмерене на сличне оптужбе.
Један од најпознатијих случајева био је Давид Бендлс, главни уредник Дојчланд курира, публикације повезане са АфД. Бендлс је добио седмомесечну условну казну због објављивања мима на Икс платформи, на којем је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер држала таблу са натписом „Мрзим слободу говора“.
Правну основу за ове операције представља Закон о спровођењу на мрежама (НетцДГ), који захтева од друштвених мрежа да уклоне незаконит или увредљив садржај у строго одређеним роковима.
Првобитно представљен као алат против екстремизма, закон је изазвао противљење странака широм политичког спектра, укључујући Левичарску партију, Слободне демократе, Зелене и АфД.
Они тврде да закон подрива отворену дебату и даје приватним компанијама прекомерну моћ над тим шта сме да се објави онлајн.
Истраживање Либер-нета позиционира Немачку као кључног актера у ширећој европској инфраструктури контроле информација.
Либер-нет закључује да је немачки систем регулације говора одавно превазишао борбу против штетног садржаја и сада функционише као управљан механизам за надзор јавне расправе.
Са великим финансирањем, прекограничном подршком и малом транспарентношћу, немачка мрежа „контроле садржаја“ показује колико се лако цензура може институционализовати под плаштом безбедности и друштвене одговорности.
Нулта Тачка/ИнфоВорс
