Често слушамо захтеве да се забрани такозвани „говор мржње“.
Негативни коментари о различитим групама, укључујући жене, црнце, хомосексуалце, Јевреје, муслимане, наводно штете припадницима тих група, подстичу мржњу и учвршћују негативне стереотипе. Поред тога, припадници групе могу бити увређени самим тим што тај говор виде или чују. Слобода говора можда има неку вредност, али, како тврде заговорници забране, та вредност је мања од „зла говора мржње“. Скоро свака група може да се прогласи жртвом „говора мржње“, осим белих хетеросексуалних мушкараца и хришћана. Али „говор мржње“ у пракси углавном штити само припаднике тзв. „заштићених класа“.
Из либертаријанске перспективе, питање забране „говора мржње“ уопште није спорно.
Забрана било које врсте говора, доброг или лошег, неспојива је са слободним друштвом.
Како је говорио Мари Ротбард, сва права су у суштини својинска права. Сваки човек има право да одреди правила говора на сопственој имовини, а нико нема право да контролише туђи говор на имовини која му не припада. То важи и за „увредљив“ говор. Наравно, не живимо у либертаријанском друштву, али би требало да му тежимо колико је могуће.
„Конгрес неће донети никакав закон… који ограничава слободу говора или штампе.“
„Никакав закон“ значи „никакав“, па и закон против „говора мржње“.
Неки амерички државни закони већ садрже такве одредбе.
Њујорк тренутно разматра закон усвојен у Калифорнији који захтева да друштвене мреже пријављују „говор мржње“.
То је такозвани „Закон за престанак скривања мржње“, који је већ прошао скупштину државе. Винс Ченг, који га подржава, описује притисак разних организација, попут Антидефамацијске лиге, на друштвене мреже да саме уводе мере цензуре. Под тим притиском, Фејсбук је забранио садржаје који поричу Холокауст, ангажовао потпредседника за грађанска права, проширио забране „дискриминаторног“ оглашавања и створио тим за „елиминацију пристрасности“ у вештачкој интелигенцији. Твитер је забранио линкове ка садржајима ван платформе који подстичу „мржњу“. Редит је увео политику за глобалну забрану „мржње“ и уклања читаве заједнице.
Какви су резултати таквих закона види се у државама које их већ спроводе.
Посебно се истиче Шкотски закон о говору мржње.
Ево званичног описа са сајта шкотског парламента:
„Злочин из мржње описује понашање које је истовремено кривично и засновано на предрасудама. Већ постоје закони који штите одређене групе. Овај закон их ажурира, обједињује и додаје нове групе, укључујући старосну доб. Закон такође уводи ново кривично дело подстицања мржње према било којој заштићеној групи.“
Закон је усвојен 2021. а ступио на снагу 1. априла 2024.
Подржаваоци овог закона тврде да ствара „јединствено друштво“ које подржава „диверзитет“.
Видите ли противречност. Ако се противите њиховој визији „диверзитета“, онда нисте део „јединствене заједнице“. Другим речима, слободу имају само они који мисле као власт. Као што је Орвел записао: „Слобода је ропство.“
Шкотска влада отворено каже:
„Разноликост Шкотске је њена снага. Мржња и предрасуде подривају друштвену кохезију. Овај закон је кључни део програма за изградњу заједништва. Свако ко је искусио или видео злочин из мржње треба да га пријави.“
Једна од најагресивнијих група у наметању цензуре јесу транс особе.
Ако не прихватате да човек постаје мушкарац или жена само на основу „идентификације“, можете бити кривично гоњени. То је „демократска заједница“ на делу.
Прогони нису ограничени на конзервативце. Левичарске „родно критичне“ феминисткиње такође су мета. Правник Џонатан Терли описује случај Мерион Милар 2021:
„Феминисткиња Мерион Милар оптужена је за ‘злонамерну комуникацију’ због твитова који критикују самопроглашени родни идентитет. Наводно је била ‘терф’, и прети јој две године затвора. Није јој чак ни речено који твитови су спорни. Наређено јој је да се јави полицији, а социјални радници су били спремни да преузму њене аутистичне близанце. По изласку из станице цитирала је Салмана Руждија: ‘Нико нема право да не буде увређен.’“
Касније је тужилаштво одустало од процеса, али следећа жртва можда неће бити те среће.
Урадимо све што можемо да се супротставимо фанатицима цензуре који желе да нас ућуткају и наметну своје накарадне идеолошке догме.
