Први дан конференције Битка за душу Европе у Бриселу окупио је политичке лидере, академике и мислиоце који су без задршке расправљали о дубокој идентитетској кризи коју континент доживљава. Од културног пропадања и све веће моћи Европске комисије, до раста патриотских покрета и миграционих изазова, конференција је показала да Европа стоји на историјском раскршћу, а време да се спречи њен слепи ток прети да истекне.
Отварајућа сесија поставила је тон за цео дан. Организатори су са бине поручили да конференција не сме постати колективно кукање, већ стратегијска вежба. „Не желимо да ово буде још једна конференција за жалбе. Желимо да сви одговоре на једно питање: шта долази после следеће патриотске победе?“ рекао је Џејкоб Рејнолдс, директор политика у MCC Брисел, позивајући учеснике да размишљају о конкретним сценаријима власти, а не само о културним поразима.
Исти дух пренео се и у говору генералног директора MCC Золтана Салаја, који је актуелни тренутак описао као битку „за слободу, веру, културу и суверенитет“, стубове које, по његовом мишљењу, европске елите еродирају новим облицима цензуре и друштвеног инжењеринга. „Не можемо дозволити да политичка коректност цензурише реалност“, упозорио је, цитирајући Џордана Питерсона који подсећа да „размишљање подразумева ризик да увредимо“.
Прву значајну прекретницу донела је појава бившег чешког председника Вацлава Клауса, једног од најутицајнијих конзервативних гласова на континенту. Он је чак довео у питање саму премису конференције тврдећи да „Европа нема душу“ у политичком смислу у којем се термин обично користи. Клаус је указао на систематску конфузију између Европе као цивилизације и Европске уније као бирократске структуре: „Европа је скуп нација; Европска унија је вештачка творевина“, и критиковао је „централизовано планирање“, „зелену идеологију“ и напредак политика које подсећају на регулативе комунистичких режима двадесетог века.
Политичка дебата се развила у панелу о трансатлантским односима. Португалски посланик Педро Фрасао говорио је без метафора о континенту који је изгубио самопоуздање и данас живи у војној и енергетској зависности од Сједињених Држава. „Америка је одрасла, а Европа зависни тинејџер“, рекао је, набрајајући вредности које се, по његовом мишљењу, поново враћају широм континента: чврсте границе, породица, нација, одбацивање родне идеологије, културна сигурност, суверенитет и хришћанска вера. „Наше вредности побеђују на изборима“, поручио је, шаљући поруку и владама у Бриселу које „и даље то не виде“.
Историјску перспективу пружио је немачки професор Бенедикт Кајзер, који је реконструисао односе и растуће разлике између Европе и Сједињених Држава. Подсетио је да обе дели римска, хришћанска и филозофска традиција, али је упозорио да су последње деценије значајно удаљиле ова два модела, посебно због недостатка стратешког хоризонта у Европи. „Превише Европљана више цени комфор него политичку одговорност“, пожалио се, директно повезујући овај тренд са економским и војним падом континента.
Економска криза такође је била у центру расправе. Норвешки предузетник Андреас Сванлунд описао је Европу као континент који више не иновира и не ствара стварну економску вредност, већ опстаје захваљујући финансијским тржиштима и кредитеима. ‘Следимо обележену стазу, али стаза је сломљена’, упозорио је. По његовом мишљењу, Европа мора поново да награди иноваторе – „знатижељне мраве“, како их је назвао – уместо менаџера система који више не стварају право благостање.
Један од најочекиванијих и концептуално најснажнијих говора одржао је амерички филозоф Патрик Динин, који је циљао на моралну срж кризе Европе. Динин је тврдио да је континент старе смртоносне грехе заменио новом моралном дисциплином базираном на идеолошким забранама: национализму, колонијализму, расизму, сексизму, хришћанству, конзервативизму и било којој форми моралне пресуде. Тај нови систем, по њему, претвара Европу у цивилизацију парализовану осећајем кривице. „Европи не треба мање поноса, већ правилно усмерен понос“, нагласио је, упозоравајући да континент живи у стању „институционализоване самомржње“ која га онемогућава да се културно брани.
На крају дана, пољски филозоф и бивши посланик у Европском парламенту Ришард Легутко пружио је структурну анализу европског пројекта. Описао је ЕУ као „просветљени олигархијски систем“ који функционише под демократијском фикцијом. „ЕУ говори о представљању, али систематски маргинализује странке које назива популистичким“, рекао је, истичући да је интеграциони процес – од Монетовог метода до пресуда Суда правде – грађен на „маскирању“ правог обима федералног пројекта. „Европска унија је осмишљена са грешкама у настајању, а не само у управљању“, закључио је.
Нулта Тачка/The European Conservative
