Нова студија указује на две супстанце које луче имуне ћелије као кључне покретаче миокардитиса код прималаца мРНК вакцина против ковида – и предлаже стратегију којом би овај ризик могао да се ублажи.
Истраживачи Стенфорд Медицине открили су биолошки процес којим мРНК вакцине могу да изазову оштећење срца код неких младића и адолесцената – и показали могућ начин да се вероватноћа таквог исхода смањи.
Користећи савремене лабораторијске методе и објављене податке вакцинисаних особа, научници су идентификовали дводелни механизам: вакцина активира једну врсту имунских ћелија, које затим „распламсавају“ другу врсту. Настала инфламација директно оштећује срчане ћелије и покреће додатна оштећења.
Др Џозеф Ву, директор Стенфордског кардиоваскуларног института, истиче да су мРНК вакцине детаљно проучене и да су показале висок ниво безбедности.
„Ове вакцине одиграле су огромну улогу у сузбијању пандемије ковида,“ каже Ву. „Без њих, много више људи би се разболело, имало тешке последице или умрло.“
МРНК вакцине су револуционарне јер се могу брзо производити и прилагођавати новим сојевима. Али, као и све вакцине, не изазивају код свих потпуно блажу реакцију.
Један редак, али реалан ризик је миокардитис, запаљење срчаног ткива. Симптоми се јављају у року од једног до три дана након вакцинације, без присуства вирусне инфекције. Већина пацијената има повишене нивое кардијалног тропонина, маркера оштећења срчаног мишића.
Миокардитис након прве дозе јавља се код отприлике једног на 140.000 вакцинисаних, а после друге код једног на 32.000. Учесталост је највећа код мушкараца до 30 година – један на 16.750.
Срећом, већина случајева пролази добро и брзо се повлачи. Али, у ретким тежим случајевима, последице могу бити озбиљне.
Студију, објављену 10. децембра у Science Translational Medicine, потписују Ву; бивши постдокторант Масатака Нишига, сада на Универзитету Охаја; и водећи аутор, постдокторант Сју Цао.
Откривени главни „кривци“
У крви вакцинисаних особа које су развиле миокардитис пронађени су високи нивои два протеина: CXCL10 и IFN-гама.
Оба припадају групи цитокина – сигналних молекула којима имунске ћелије комуницирају.
Научници су у лабораторији узгајали људске макрофаге и изложили их мРНК вакцинама. Макрофаги су производили више различитих цитокина, али највише CXCL10. Када су истраживачи тим ћелијама додали Т-ћелије или их изложили истој „купки“, Т-ћелије су појачале лучење IFN-гама. Без макрофага није било тог пораста.
Закључак: макрофаги су главни извор CXCL10, а Т-ћелије главни извор IFN-гама након мРНК вакцинације.
Да ли ова комбинација директно оштећује срце?
Тестови на младим мушким мишевима показали су пораст тропонина и упад макрофага и неутрофила у срчано ткиво — исти процес виђен код људи са поствакциналним миокардитисом.
Блокирање CXCL10 и IFN-гама значајно је смањило оштећења, док је имуни одговор на вакцину углавном остао очуван.
Исти ефекат забележен је и на лабораторијским „срчаним сферама“ направљеним од људских ћелија: цитокини су изазвали стрес и ослабљену функцију, а њихови инхибитори су то ублажили.
Спас у соји?
Ву се присетио супстанце коју је раније истраживао — генистеина, благог естрогенског једињења из соје.
У великим количинама, генистеин је у мишевима, ћелијама и срчаним сферама спречио или значајно умањио оштећења изазвана вакцином или комбинацијом CXCL10/IFN-гама.
Реч је о чистом, лабораторијском генистеину, снажнијем од обичних суплемената.
Ву наводи да би овај механизм могао да се односи и на друга ткива — плућа, јетру и бубреге — где је већ виђена слична инфламација.
Цитокини су кључни у одбрани организма, али када се луче у превеликој количини, постају токсични и могу изазвати симптоме сличне миокардитису.
Овај ризик, каже Ву, није ограничен само на мРНК вакцине.
„И друге вакцине могу да изазову инфламаторне проблеме, али обично много блажег облика. Разлика је и у томе што се симптоми након ковид вакцина пажљиво прате, док се благи болови после вакцине против грипа најчешће игноришу.“
Студију су финансирали Национални институти за здравље САД и Фондација Гутер-Јенсен.
