Познати холивудски редитељ Роб Рајнер и његова супруга Мишел пронађени су мртви у свом дому у Брентвуду, у Калифорнији. Полицијска управа Лос Анђелеса саопштила је да се случај истражује као очигледно убиство.
Полиција је, реагујући на позив за медицинску помоћ, у недељу у кући у њиховом власништву затекла тела 78-годишњег Рајнера и његове 68-годишње супруге. Према писању портала ТМЗ и магазина Пипл, на телима су уочене повреде које указују на напад ножем.
Главни детектив ЛАПД-а Алан Хамилтон изјавио је у недељу увече да истражитељи тренутно не трагају активно ни за једним осумњиченим нити сумњивим лицем. Он је навео да ће полиција разговарати са члановима породице, нагласивши да „нико није приведен“ и да „нико није испитиван као осумњичени“.
Ипак, појавиле су се спекулације да би син брачног пара, Ник, могао бити одговоран, пренео је магазин Пипл. Према каснијим извештајима, полиција га испитује, иако званично није потврђено да има статус осумњиченог.
У интервјуу за Пипл из 2016. године, тада 32-годишњи Ник изјавио је да се од раних тинејџерских дана борио са зависношћу од дроге и да је повремено био бескућник. Та искуства касније су послужила као инспирација за полуаутобиографски филм „Бити Чарли“, који је коауторски потписао.
Роб Рајнер имао је холивудску каријеру дугу пет деценија. Ширу славу стекао је улогом Мајкла „Митхеда“ Стивика у серији „Сви у породици“ (1971–1979), а касније је режирао култне и комерцијалне хитове као што су „Ово је Спинал Тап“, „Принцеза невеста“ и „Кад је Хари срео Сели“. Драмском жанру окренуо се филмом „Остани уз мене“ из 1986. године, док је за филм „Неколико добрих људи“ (1993), у коме су глумили Џек Николсон и Том Круз, добио номинацију за Оскара.
Поред уметничког рада, Рајнер је био и политички активан, као и отворени критичар бившег председника САД Доналда Трампа. Суоснивач је Америчке фондације за једнака права, која је покренула судски поступак којим је укинута забрана истополних бракова у Калифорнији. Водио је и кампање против пушења, а 2006. године је накратко разматрао кандидатуру против тадашњег гувернера Калифорније Арнолда Шварценегера, од чега је одустао из личних разлога.
Нулта Тачка/РТ
