По први пут у историји аустријског образовног система, више од половине ученика који су ове године кренули у први разред у Бечу не разуме немачки језик. Податак је изазвао озбиљну забринутост и поново отворио питање интеграције, образовне политике и последица масовне миграције у главном граду Аустрије.
Према подацима које је у петак објавила Бечка народна странка (ÖVP), 50,9 одсто првачића у бечким државним основним школама – укупно 10.931 дете – класификовано је као ученици са посебним образовним потребама због недовољног познавања немачког језика.
Овај праг био је готово достигнут већ прошле године, када је проценат износио 49,7 одсто, док је истовремено објављено да више од 75 одсто ученика у бечким средњим школама код куће не говори немачки, већ неки други језик.
Политичке оптужбе и изостанак рестриктивних мера
Портпарол ÖVP за образовање и шеф посланичке групе, Харалд Цирфус, директно је оптужио градску власт, коју предводе Социјалдемократска партија (SPÖ) и либерални NEOS.
„Због неуспеха SPÖ-а и NEOS-а у Бечу, више деце него икада пре не говори немачки. Време истиче за наш град. Деца без знања језика данас су социјални случајеви сутрашњице“, изјавио је Цирфус за лист Heute.
Међутим, ÖVP не заговара ограничавање миграције или повратне мере, већ предлаже обавезни вртић за сву децу од треће године, проширење програма учења немачког и запошљавање додатног кадра у предшколским установама.
Паралелна друштва и дугорочне последице
Колумниста листа Krone, Андреас Мелцер, упозорио је прошлог месеца на последице великог броја деце страног порекла у аустријским школама.
„Деца одрастају у затвореним паралелним друштвима која одбијају интеграцију. Укључивање у друштво и културни оквир зависи пре свега од познавања језика“, написао је Мелцер.
Он упозорава да деца која немачки савладавају тек површно често улазе у одрасли живот без квалификација и са ограниченим професионалним перспективама, што дугорочно повећава социјалне и економске проблеме.
Бекство у приватне школе
У Бечу, где су ученици са мигрантским пореклом постали већина у бројним школама, расте тренд преласка деце из јавног у приватни образовни систем. Родитељи који то могу да приуште све чешће бирају приватне школе или се селе у делове града са мањим уделом мигрантске популације.
„Ученици који не разумеју немачки неминовно успоравају наставу за све остале. Зато у Бечу, ако имате новца, децу шаљете у приватне школе“, навео је Мелцер.
Истовремено, сиромашнији слојеви становништва остају везани за државне школе у четвртима које се суочавају са највећим изазовима, док се свака критика често одбацује као дискриминаторна.
Шира криза образовања у Аустрији
На националном нивоу, 46.385 ученика у Аустрији током 2025. године није у стању да прати наставу због недовољног знања немачког језика. Иако је то благи пад у односу на претходну годину, дугорочни тренд у последњих десет година остаје изразито негативан.
Поред језичких баријера, аустријски школски систем суочава се и са порастом насиља, недисциплине и одласка наставника, што додатно оптерећује већ ослабљену инфраструктуру образовања.
Нулта Тачка/Медији
