Велика трансатлантска технолошка романса је стала. Оно што је представљано као историјски договор који повезује мозгове Силицијумске долине са британским амбицијама, стављено је на лед, јер је Лондон одлучио да америчким технологијама говори шта смеју, а шта не смеју да кажу.
Сједињене Америчке Државе су суспендовале помпезно најављени америчко-британски технолошки споразум, пре свега због растуће забринутости око новог британског закона о цензури, Закона о онлајн безбедности.
Идеја да британски регулатор може да кажњава или ућутка америчке компаније у Вашингтону је дочекана као хладан туш. Један учесник преговора рекао је за Телеграф да су Американци у овај договор ушли верујући да ће Британија одустати од регулисања америчких технолошких фирми, да би схватили да закон заправо ограничава слободу говора америчких компанија.
Закон о онлајн безбедности даје Британији овлашћења да новчано кажњава компаније за „штетан“ говор или „говор мржње“, појмове довољно нејасне да у њих може да стане скоро све. Регулатор Офком већ је почео да користи ова овлашћења, шаљући налоге америчким фирмама чији сервери и запослени уопште нису у Великој Британији.
Из америчке перспективе, ово више личи на контролу него на безбедност. Бела кућа је првобитно снажно подржавала Технолошки споразум о просперитету вредан 31 милијарду фунти, видећи у њему улаз у ближу сарадњу у вештачкој интелигенцији и дигиталној трговини. Уместо тога, закон је почео да се доживљава као механизам којим Лондон одлучује шта америчке платформе и њихови алгоритми смеју да кажу.
Ствари су преломљене почетком децембра, када је британска министарка технологије Лиз Кендал најавила нова ограничења за чет-ботове. За Вашингтон је то био сигнал да је закон отишао далеко изван првобитних обећања и директно ушао у регулацију говора вештачке интелигенције.
Као да то није било довољно, Британија је додатно изнервирала САД и порезом на дигиталне услуге од два одсто, који погађа компаније попут Мете, Гугла и Амазона. Иако је представљен као привремена мера, лабуристичка влада је потврдила да ће остати на снази до некаквог глобалног решења.
Председник Доналд Трамп је раније овакве земље описао као оне које америчке фирме третирају као „касицу прасицу“, уз отворене претње увођењем контрамера и царина.
Комбинација строгих правила о говору и дигиталног пореза замрзла је напредак ширег Економског споразума о просперитету договореног у мају 2025. Амерички преговарачи сада оптужују Лондон да није смањио трговинске баријере нити прилагодио регулаторни приступ дигиталном добу.
Британија у томе није усамљена. Европска унија је недавно казнила платформу Икс са 120 милиона евра, што у Вашингтону виде као део истог тренда. Амерички креатори политике упозоравају да се под изговором безбедности гради глобални механизам цензуре.
Став САД остаје јасан и заснован на Првом амандману: владе не би требало да одлучују шта је дозвољен говор, било да долази од човека или алгоритма. Ако алгоритам каже нешто глупо, одговор је више мишљења, а не регулатор са списком забрана.
Док Даунинг стрит тврди да разговори трају и да договор није мртав, технолошки пакт за сада остаје замрзнут, као жртва дубљег сукоба око тога ко има право да контролише говор на интернету.
