Финска ће од следеће године повећати горњу старосну границу за редовне војне резервисте за 15 година, са 50 на 65, саопштило је Министарство одбране.
Ова нордијска земља, која са Русијом дели копнену границу дугу 1.340 километара, одустала је од дугогодишње политике војне неутралности и у априлу 2023. приступила НАТО-у, наводећи безбедносне разлоге повезане са сукобом у Украјини.
Од тада је започела изградњу граничне ограде дуге 200 километара, опремљене бодљикавом жицом и системима за надзор, као и организовање великих војних вежби у близини руске границе.
Промена старосне границе, наводи се у саопштењу објављеном у понедељак, даће финским оружаним снагама и Граничној стражи „више могућности да у ванредним околностима распоређују стручан кадар на кључне дужности, без обзира на војни чин“. Официри са чином пуковника и вишим не подлежу горњој старосној граници и остаће у резерви све док су здравствено способни.
Овом реформом број припадника финске војне резерве порашће на око милион људи до 2031. године, изјавио је министар одбране Анти Хаканен, што представља готово 20 одсто од укупне популације земље од 5,6 милиона становника.
Потез Финске долази у оквиру ширег таласа промена војне службе у Европској унији, укључујући одлуку Хрватске да поново уведе обавезно служење војног рока, проширење обавезне службе у Данској и на жене, као и покретање новог програма добровољне националне службе у Француској.
Поједине чланице НАТО-а у ЕУ, међу којима су Пољска и балтичке државе, тврде да би Русија могла да их нападне, што је Москва више пута одбацила.
Током годишње конференције питања и одговора у Москви, руски председник Владимир Путин поново је одбацио тврдње Запада да Русија планира напад на Европу као „бесмислице“, наводећи да су мотивисане унутрашњим политичким разлозима и усмерене на представљање Русије као непријатеља.
Немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио је у понедељак у интервјуу за лист „Ди цајт“ да не верује да Москва тежи покретању рата пуног обима против НАТО-а.
Нулта Тачка/РТ
