Немачка влада је последњих година драстично повећала финансирање програма усмерених на контролу дигиталног говора, показује ново истраживање. Према подацима, државна улагања у мере надзора и регулације онлајн садржаја порасла су више од пет пута од 2020. године, достигавши око 105,6 милиона евра до 2025.
Налази потичу из извештаја „Мрежа цензуре: регулација и репресија у данашњој Немачкој“, који је објавила организација Liber-net, специјализована за праћење политика дигиталне контроле и ограничења слободе говора широм Европе.
Извештај указује на све ширу мрежу државних институција, јавних „факт-чекинг“ организација, академских центара, невладиних организација и приватних партнера који заједно делују у регулисању онлајн комуникације.
Оно што је започело као ограничени програми за борбу против „говора мржње“, временом се развило у свеобухватан систем државно финансираног надзора садржаја, подржан и домаћим и страним средствима.
Према подацима Liber-net-а, више од 330 организација укључено је у ову мрежу, уз више од 420 додељених грантова. Свака од њих оцењивана је према степену учешћа у активностима које се односе на контролу јавног дискурса.
Само између 2020. и 2021. године, јавна улагања у ову област су утростручена, док су до 2023. године поново удвостручена.
Највећи појединачни финансијер је Савезно министарство за образовање и истраживање (BMBF), које је од 2017. године уложило више од 56 милиона евра. Значајан део тих средстава усмерен је на конзорцијум RUBIN, који развија алате засноване на вештачкој интелигенцији за препознавање и филтрирање „дезинформација“.
Према наводима извештаја, иако су ови системи представљени као заштита јавног простора, они истовремено централизују одлучивање о томе шта се сматра прихватљивим говором.
Додатну улогу има и међународно финансирање. Европска унија је од 2018. уложила око 30 милиона евра, укључујући четири милиона за програм Media Fit немачког јавног сервиса Deutsche Welle, усмерен на обликовање наратива о рату у Украјини. Сједињене Америчке Државе су, према подацима извештаја, доделиле око 400.000 долара за рад 14 немачких организација.
Паралелно са растом финансирања, појачане су и мере спровођења. У јуну 2025. године немачка полиција спровела је око 170 рација против лица осумњичених за „говор мржње“ на интернету. Сличне акције забележене су и раније, укључујући и случај новинара Давида Бенделса, главног уредника портала Deutschland Kurier, који је осуђен на условну казну због објаве мима са министром унутрашњих послова Ненси Фезер.
Правни основ за овакве мере лежи у Закону о спровођењу мреже (NetzDG), који обавезује интернет платформе да брзо уклањају садржај оцењен као незаконит или увредљив. Иако је закон првобитно представљен као средство борбе против екстремизма, критичари – укључујући и странке левице, либерале и десницу – упозоравају да он преноси прекомерна овлашћења приватним компанијама и озбиљно угрожава слободу јавне расправе.
Према анализи Liber-net-а, Немачка данас представља један од кључних центара европског система контроле информација, у којем се под изговором борбе против дезинформација успоставља институционализовани модел надзора над јавним говором.
Нулта Тачка/Медији
