Необичан експеримент открио је колико је танка линија између људске и вештачке интелигенције (ВИ) – и колико је та граница већ избрисана.
Аналитичар Дојче банке спровео је тест у којем је написао песму, затим затражио од вештачке интелигенције да напише сопствену, а потом обе послао трећој ВИ платформи, Гугловом Gemini-ју, на „слепо“ оцењивање.
Резултат је био изненађујући.
У првом кругу, Gemini је као бољу оценио песму коју је написала – вештачка интелигенција. Навела је да тај текст поседује „дубину, увид и искуство“, док је људску верзију оценила као „једноставнију и приступачнију“.
У другом кораку уследио је апсурд:
Gemini је закључио да је песму коју је написала вештачка интелигенција сигурно написао човек, јер показује „перспективу стечену животним искуством коју је тешко симулирати“. Истовремено, стварну људску песму прогласио је делом машине – због „структурисаности и предвидљивости“.
Другим речима, вештачка интелигенција:
- изабрала је сопствени рад као бољи,
- није препознала да је то њено дело,
- и људско стваралаштво означила као вештачко.
Аутор експеримента закључује да више није питање да ли је ВИ „боља“ од човека – већ да ли је уопште у стању да разликује шта је људско.
Ово више није технолошки куриозитет.
Ово је тренутак у коме је огледало пукло – и ни човек ни машина више не знају ко је с друге стране.
