Француски стартап Ÿnsect, некада представљан као револуција у производњи хране будућности, званично је доживео финансијски колапс. Компанија, која је прикупила више од 600 милиона долара инвестиција, укључујући и средства фонда холивудске звезде Роберта Даунија Млађег, окончала је пословање у поступку судске ликвидације.
Иако је годинама представљан као пример „зелене трансформације“, крах Ÿnsect-а открива дубоке проблеме у самом концепту – од погрешно процењеног тржишта до скупих и неисплативих индустријских амбиција.
Компанија је у почетку најављивала револуцију у исхрани кроз производњу протеина од инсеката, али људска исхрана никада није била њен стварни фокус. Главни пословни модел ослањао се на производњу хране за животиње и кућне љубимце – тржишта са потпуно различитим економским логикама и ниским маржама.
Додатну конфузију донела је аквизиција холандске компаније Протифарм 2021. године, која се бавила производњом инсеката за људску употребу. Иако је тадашњи директор Антоан Ибер признао да ће овај сегмент чинити тек 10 до 15 одсто прихода, компанија је наставила да троши огромна средства у више праваца истовремено.
Финансијски резултати су били алармантни. Према доступним подацима, Ÿnsect је 2021. остварио приход од свега 17,8 милиона евра, делом надуван унутрашњим трансакцијама, док су губици до 2023. достигли готово 80 милиона евра.
Ипак, новац је пристизао. Инвеститоре су привлачиле приче о одрживости и борби против климатских промена, као и обећање да ће инсекти заменити соју и рибље брашно у сточној храни. У пракси, показало се да је тај модел економски неодржив – производња инсеката захтевала је скупе сировине које су саме по себи већ употребљиве као сточна храна.
Највећи ударац била је изградња мегапогона „Ÿnfarm“ на северу Француске, описиваног као „најскупља фарма инсеката на свету“. Објекат је прогутао стотине милиона евра, пре него што је компанија уопште доказала да може да послује профитабилно.
Када је постало јасно да стратегија не функционише, руководство је покушало заокрет ка храни за кућне љубимце, сегменту са већим маржама. Међутим, тај потез дошао је прекасно. Фабрике су затваране, радници отпуштани, а нови директор, стручњак за реструктурирање Емануел Пинто, на крају је објавио да се имовина компаније ставља на продају.
Према речима професора Џоа Хаслама са бизнис школе IE, случај Ÿnsect-а представља ширу европску слабост:
„Европа зна да финансира визије, али не и да их индустријализује. Подржавамо пилот-пројекте, али не и масовну производњу. Исти образац видели смо код компанија попут Northvolt-а, Volocopter-а и Lilium-а.“
Случај Ÿnsect тако остаје упозорење – не само о границама зелене економије, већ и о опасности када се идеологија, маркетинг и велика обећања ставе испред тржишне реалности.
Нулта Тачка/Медији
