Немачка улази у критичну изборну 2026. годину, са пет покрајинских избора који ће представљати озбиљан изазов за коалицију канцелара Фридриха Мерца, састављену од демохришћана и социјалдемократа (ЦДУ–СПД).
Јавно незадовољство владом је велико, подстакнуто заустављеним реформама, прекршеним обећањима, неспособношћу да се избори са илегалном миграцијом и унутрашњим сукобима, што десничарској Алтернативи за Немачку (АфД) отвара простор за историјски раст.
У источним покрајинама Саксонија-Анхалт и Мекленбург–Западна Померанија, странка је у позицији да доминира локалном политиком, осим ако центристичке странке не успеју да формирају широке коалиције. Чак и у регионима где АфД није водећа, њен раст сигнализира значајну промену у расположењу бирача и доводи у питање традиционалну доминацију ЦДУ-а и СПД-а.
Прво гласање одржава се 8. марта у западној покрајини Баден-Виртемберг, где анкете показују да би АфД могла да удвостручи свој удео гласова – са 10% на 21%.
Још једна западна покрајина, Рајнланд-Пфалц, гласа 22. марта, где СПД заостаје за ЦДУ-ом и ризикује да први пут после више деценија изгуби место покрајинског премијера. И овде се очекује јачање АфД-а, који би могао да достигне чак 23%, у поређењу са 8% колико је имао 2021. године.
Антиглобалистичка и антимиграциона странка, према пројекцијама, оствариће напредак чак и у ултралибералној престоници Берлину — са 9% на 16% — где ће избори бити одржани 20. септембра.
Иако је мало вероватно да ће странка директно преузети власт у овим покрајинама, извесно је да ће се позиционирати као најјача појединачна странка у деловима североистока: грађани Саксоније-Анхалт и Мекленбург–Западне Помераније гласаће у септембру.
Анкете дају АфД-у око 40% у првој и 38% у другој покрајини — у односу на ранијих 21% и 17% — што отвара могућност да странка први пут у историји формира владу.
Пошто ЦДУ, СПД и либерални ФДП губе већину, само коалиција која би укључивала и крајње левичарску странку Левица (Die Linke) могла би да спречи АфД да преузме власт у Саксонији-Анхалт. Слична је ситуација и у Мекленбург–Западној Померанији, где би владајући СПД и Левица морали да се удруже са ЦДУ-ом како би спречили формирање владе под вођством АфД-а.
Могућност оваквог сценарија појачала је расправу о политичкој будућности Немачке. Мејнстрим странке одржавају такозвани „санитарни кордон“ против АфД-а, одбијајући било какве коалиционе разговоре, док су неки политичари чак предложили потпуну забрану странке — што је типично за естаблишмент који одлучује да игнорише вољу милиона бирача.
Уместо да дозволе да демократија функционише, политичари ЦДУ-а користе тактике застрашивања како би агитовали против АфД-а, при чему је премијер Саксоније-Анхалт из редова ЦДУ-а, Рајнер Хазелоф, изборе описао као „избор система“ између центристичке демократске власти и радикалног заокрета.
Међутим, националне анкете показују да већина Немаца очекује да ће АфД до краја 2026. године обезбедити најмање једно место на челу покрајинске власти. Поверење у коалицију ЦДУ–СПД је ниско, а само трећина бирача верује да ће она опстати до следећих савезних избора 2029. године.
Канцелар Фридрих Мерц је у новогодишњем обраћању покушао да 2026. годину представи као годину шанси, позивајући на реформе немачког система социјалне сигурности и мере за јачање конкурентности. Истакао је да Немачка „није везаних руку“ у суочавању са демографским, економским и геополитичким притисцима.
Ипак, његова влада је континуирано подбацивала у испуњавању обећања у вези са пензијама, социјалном заштитом и индустријском политиком. Није успео да спроведе обећани заокрет у миграционој политици, као ни нову енергетску политику која би напустила штетне климатске циљеве.
Како пише конзервативни медиј Аполо њуз, уз „континуирани пад немачке економије“ и очекивана нова отпуштања током 2026. године, Мерц ће се суочити са изузетно тешким задатком да покрене дубоке структурне реформе, што ЦДУ чини рањивим и додатно доприноси расту подршке АфД-у.