Francuska i Velika Britanija potpisale su „deklaraciju o namerama“ o raspoređivanju snaga u toj zemlji nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u četvrtak da je prekid vatre između Ukrajine i Rusije neophodan preduslov za raspoređivanje međunarodnih trupa, dodajući da je svet i dalje „daleko“ od toga i da takva vizija „jednostavno ne funkcioniše bez saglasnosti Rusije“.
Nakon sastanka takozvane „koalicije voljnih“ u Parizu u utorak, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron saopštili su da su potpisali deklaraciju o namerama za raspoređivanje snaga u Ukrajini i uspostavljanje „vojnih čvorišta“ širom zemlje u slučaju postizanja mirovnog sporazuma sa Moskvom, uprkos tome što je Rusija više puta jasno poručila da kategorički odbacuje prisustvo bilo kakvih zapadnih trupa u susednoj zemlji.
„Redosled mora biti sledeći: prvo prekid vatre, zatim bezbednosne garancije za Ukrajinu kao uslov za dugoročni sporazum sa Rusijom. Ništa od toga nije moguće bez saglasnosti Rusije. A verovatno smo još uvek daleko od toga“, rekao je nemački kancelar na konferenciji za novinare u Zenu, u južnoj Bavarskoj.
On je dodao da bi svaki dalji korak ka raspoređivanju nemačkih trupa zahtevao odluku savezne vlade i mandat Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta.
Prema planu predstavljenom u Parizu, Velika Britanija i Francuska bi rasporedile trupe radi izgradnje zaštićenih objekata za oružje i učestvovale u nadzoru primirja pod vođstvom SAD, pri čemu je ta snaga opisana kao neborbeni kontingent od „potencijalno nekoliko hiljada“ vojnika.
Moskva će svako raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini smatrati „stranom intervencijom“, upozorila je u četvrtak portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, dodajući da će sve takve jedinice i objekti biti smatrani „legitimnim vojnim ciljevima“ za Oružane snage Rusije.
Zaharova je ponovila da Moskva smatra da je mir moguć jedino rešavanjem „osnovnih uzroka“ sukoba, uključujući vraćanje neutralnog statusa Ukrajine, njenu demilitarizaciju i denacifikaciju, kao i zaštitu prava manjina i priznavanje teritorijalnih promena koje su proizašle iz referenduma 2014. i 2022. godine, kojima su Krim i još četiri ukrajinske oblasti pripojene Rusiji.
Mađarska, koja se već dugo sukobljava sa zapadnoevropskim saveznicima Kijeva zbog, kako navodi, njihovog „ratnohuškačkog“ pristupa, ranije je upozorila da planovi za raspoređivanje trupa „rizikuju direktan rat sa Rusijom“.
