Velika Britanija napravila je veliki korak ka potpunom digitalnom nadzoru, pošto su na snagu stupile drastično proširene, orvelovske cenzorske odredbe koje primoravaju tehnološke platforme da skeniraju, otkrivaju i blokiraju „ilegalan“ sadržaj pre nego što ga iko vidi.
Reč je o proširenju Zakona o bezbednosti na internetu, koji je usvojila britanska vlada, a nove izmene počele su da važe 8. januara 2026. godine.
Izmenama se takozvana „prioritetna krivična dela“, poput sajber-razgolićavanja i podsticanja ili pomaganja teškog samopovređivanja, podižu na najviši nivo sprovođenja zakona, što automatski aktivira najstrože mere kontrole.
Po novim pravilima, sve platforme koje omogućavaju komunikaciju korisnika – od privatnih aplikacija za dopisivanje i društvenih mreža do foruma i pretraživača – obavezne su da masovno nadziru komunikaciju i preventivno blokiraju zabranjeni sadržaj.
Ovo više nije naknadna moderacija, već preventivna cenzura po dizajnu.
Da bi ispunile zahteve, platforme moraju da koriste automatizovane sisteme nadzora, uključujući veštačku inteligenciju koja u realnom vremenu analizira tekst, slike i video, čak i unutar prostora koji su se ranije smatrali privatnim.
Britansko Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnologiju već je prikazalo kako telefoni automatski skeniraju razmenjene slike i upozoravaju korisnike na „neželjeni goli sadržaj“, jasno poručujući da su privatne digitalne poruke sada pod stalnim nadzorom.
Vlada ovu meru pravda zaštitom žena i devojčica, ali kritičari upozoravaju da se iza tog narativa krije temeljna promena interneta.
Masovno skeniranje privatnih poruka, oslanjanje na automatizovane filtere i procenu namere i konteksta neminovno će dovesti do grešaka, lažnih prijava i gušenja zakonitog govora.
Umesto bezbednosti nakon štete, Britanija uvodi stalni nadzor kao podrazumevano stanje.
Ono što vlast naziva „onlajn bezbednošću“, sve više liči na trajni sistem nadgledanja i kontrole, u kojem je privatnost svedena na sporednu stavku, a sloboda izražavanja kolateralna šteta.
