Najnoviji ekonomski podaci iz Berlina su alarmantni i otkrivaju da je dve hiljade dvadeset i peta godina donela više bankrota nego bilo koja godina u poslednje dve decenije, uprkos obećanjima o ekonomskom preokretu koje je davala vlada Hrišćanskih demokrata (CDU).
Talasi stečajeva su se posebno pojačali krajem godine i direktno pogodili hiljade zaposlenih. Prema podacima Lajbnic instituta za ekonomska istraživanja iz Halea, ukupan broj bankrota dostigao je istorijski rekord od 17.604 slučaja. To znači da je u Nemačkoj u proseku svakog dana propadalo 48 firmi i kompanija, prenosi list Bild.
„Čak i posle velike finansijske krize 2009. godine, broj stečajeva bio je oko pet odsto manji“, navodi institut.
Decembar je bio posebno katastrofalan, sa 1.519 zahteva za stečaj, što je čak 75 odsto više u odnosu na prosečne decembarske brojke u periodu od 2016. do 2019. godine, pre pandemije.
Ekonomski stručnjak Jonas Ekart iz konsultantske kuće Falkensteg izjavio je za Bild da „nemačka ekonomija više nema samo glavobolju – ona ima temperaturu“, dodajući da se poboljšanje ne nazire u skorije vreme.
Profesor dr Štefen Miler, šef istraživanja stečajeva pri IWH institutu, istakao je da je „rast bankrota bio široko rasprostranjen i da niko nije ostao pošteđen“, uz posebno teške posledice po ugostiteljstvo, građevinarstvo i sektor nekretnina. On je naglasio da je povećanje kamatnih stopa krajem 2022. godine zaustavilo brojne planove u tim granama.
Među pogođenim firmama su i brojni poznati brendovi. U Saksoniji je jedna mesna industrija otpustila sve radnike, dok je lanac pekara Leifert u Donjoj Saksoniji ostavio 220 zaposlenih bez posla. I druge velike pekare, poput Hansen Mürwik, završile su u stečaju, što je pogodilo još 145 radnika.
Problemi pogađaju i velike korporacije. Istraživanje Falkenstega pokazuje da je 471 kompanija sa godišnjim prometom većim od 10 miliona evra otišla u stečaj, što je 25 odsto više nego prethodne godine. Od 2021. godine, broj velikih stečajeva se gotovo utrostručio.
Nemački kancelar Fridrih Merc je pre manje od nedelju dana izjavio da su delovi nemačke ekonomije u „veoma kritičnom stanju“. Iako nije naveo konkretne sektore, analitičari ističu da je automobilska industrija posebno pogođena, pre svega zbog snažne kineske konkurencije koja postepeno potiskuje nemačke kompanije.
Iako Miler navodi da stečajevi mogu predstavljati tržišnu korekciju koja otvara prostor za održivije firme, realnost je daleko mračnija. Ekart upozorava da za mnoge srednje kompanije ovo više nije obična ekonomska kriza, već borba za goli opstanak. Stručnjaci ne očekuju oporavak ni u dve hiljade dvadeset i šestoj godini, već dodatni rast bankrota, naročito među velikim firmama.
Nemačka, međutim, nije jedina u problemu. Prošlog meseca francuski predsednik Emanuel Makron otputovao je u Kinu, gde je praktično tražio pomoć, izjavivši da se „evropska industrija nalazi u situaciji života ili smrti“.
Makron je, prema navodima Politika, rekao da pokušava da objasni kineskom rukovodstvu da je njihov trgovinski suficit neodrživ i da „uništavaju sopstvene kupce“, jer malo uvoze iz Evrope.
Iako su evropski lideri ranije kritikovali Trampa zbog uvođenja carina, sada i sama Evropa razmatra slične mere. Makron je zapretio Kini carinama ukoliko ne prestane da agresivno nadmašuje EU u trgovini, izvozu i inovacijama.
Ipak, nakon sastanka u Kini nisu potpisani značajni poslovni sporazumi, a analitičari ocenjuju da se Makron vratio gotovo praznih ruku.
Zanimljivo je i to da Kina gotovo u potpunosti odbacuje masovne migracije i da u celoj zemlji ima približno isto stranaca koliko ih ima samo jedan nemački grad – Berlin.
