Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen poručio je da Grenland „nije na prodaju“, da ne želi da bude deo Sjedinjenih Američkih Država i da „bira Dansku“. Poruka je u zapadnim medijima predstavljena kao hrabar otpor Vašingtonu, ali u realnosti je izazvala oštru reakciju Donalda Trampa, koji je jasno stavio do znanja da takav stav može imati ozbiljne posledice.
Prema Trampovoj poruci upućenoj grenlandskom rukovodstvu, Grenland ne bi trebalo da se zavarava – bez američke zaštite, bez američke vojske i bez američkog novca, ta teritorija postaje laka meta u svetu u kome Rusija i Kina agresivno šire uticaj na Arktiku. Tramp je poručio premijeru Grenlanda da će, ukoliko nastave da ignorišu američke bezbednosne interese, „biti u velikom problemu“.
Iako Nilsen tvrdi da Grenland ne želi da bude „u vlasništvu SAD“, činjenice govore drugačije: Amerika godinama garantuje bezbednost Grenlanda, ulaže u vojnu infrastrukturu i drži pod kontrolom arktički prostor. Danska, s druge strane, nema ni vojnu snagu ni političku težinu da sama zaštiti teritoriju od globalnih sila koje Arktik vide kao sledeće bojno polje.
Grenland raspolaže ogromnim prirodnim bogatstvima – retkim mineralima, energentima i ključnim pomorskim rutama koje će u budućnosti odlučivati o globalnoj trgovini. Tramp je više puta jasno rekao da SAD ne mogu dozvoliti da takav strateški prostor padne u ruke konkurenata, dok se lokalni političari skrivaju iza praznih fraza o „suverenitetu“.
Dok grenlandski lideri poručuju da „znaju koliko vrede“, Trampova poruka je brutalno realna: vrednost bez moći da se odbraniš ne znači ništa. A u svetu koji ulazi u novu fazu hladnog rata, Amerika neće stajati po strani dok drugi preuzimaju kontrolu nad ključnim tačkama planete.
Drugim rečima, Grenland može da govori da „bira Dansku“, ali Tramp jasno poručuje: bez SAD – izbori će uskoro nestati.
