Dok mnogi ljudi u EU i dalje preferiraju gotovinu u odnosu na digitalne metode plaćanja, birokrate u Briselu rade na daljim ograničenjima. Stroža pravila trebalo bi da stupe na snagu od 2027. godine.
Političari su navikli da koriste proverene taktike kako bi postigli svoje ciljeve. Znajući da direktna primena strogih mera često nailazi na otpor javnosti, takve promene se uvode postepeno. Ovo se naročito odnosi na ograničenja gotovinskih transakcija.
Od sledeće godine planirano je da se u celoj EU ograniči gotovinsko plaćanje na maksimalno 10.000 evra, uz obrazloženje borbe protiv pranja novca i kriminala. Međutim, pojedine članice mogu same da uvedu niže limite, a primena ovih pravila može varirati od države do države.
Ograničenje se primenjuje pretežno na komercijalne transakcije. Plaćanja između privatnih lica – na primer, prilikom kupovine vozila od poznanika – zasad neće biti obuhvaćena. Ipak, osobe koje redovno obavljaju gotovinske transakcije u rasponu od 3.000 do 10.000 evra mogle bi privući pažnju vlasti.
Posebno je važno napomenuti da vlasti u Srbiji već godinama, zajedno sa velikim korporacijama, rade na tome da naše društvo postepeno prebace na funkcionisanje bez keša. Cilj je da se građani naviknu na digitalna plaćanja, čime se povećava kontrola nad svakim novčanim tokovima i omogućava uvođenje digitalne valute centralne banke (CBDC).
Limit od 10.000 evra u EU mogao bi do 2030. godine biti smanjen čak i na 5.000 evra. Inflacija dodatno smanjuje realnu vrednost gotovine – od uvođenja eura, njegova kupovna moć je pala za oko 40%. Tako bi nominalni limit od 10.000 evra odgovarao današnjoj vrednosti od samo oko 6.000 evra.
Čak i apoene novčanica pokazuju trend smanjenja kupovne moći. Dok su se nekada izdavale velike apoene u Nemačkoj i Austriji da nadoknade inflaciju, EU je odlučila da efektivno ukine najveće apoene – novčanica od 500 evra više se ne štampa, a najveća trenutno dostupna je 200 evra. Ako se trend nastavi, najveća novčanica mogla bi uskoro biti 100 evra, čija bi kupovna moć bila znatno manja nego kada je uvedena.
Ograničenje gotovine koje EU uvodi, uz podršku vlada pojedinih članica, dugoročno predstavlja perfidnu strategiju smanjenja korišćenja gotovine kroz inflaciju i gubitak kupovne moći. Krajnji cilj je postepeno navikavanje građana na digitalna plaćanja, čime se otvara put ka potpnoj kontroli nad finansijskim tokovima i eventualnom uvođenju centralno bankarske digitalne valute.
