Nova anketa iz januara 2026. otkriva razmere finansijske krize u SAD. Čak 92% zaposlenih Amerikanaca aktivno smanjuje potrošnju zbog teške krize troškova života. Podaci dolaze iz izveštaja „Cost-of-Living Crunch 2026“ koji je objavila kompanija Resume Now i pokazuju da cene osnovnih potreba drastično nadmašuju plate. Većina domaćinstava primorana je na bolne izbore između osnovnih potreba, štednje i finansijske sigurnosti.
Ekonomija preživljavanja
Istraživanje na 1.011 zaposlenih odraslih pokazuje da je puko preživljavanje postalo svakodnevna borba. Samo 17% ispitanika kaže da može da plati osnovne troškove i istovremeno štedi. Za ostale je pritisak ogroman. Čak 65% navodi hranu, komunalije i stanovanje kao najveći finansijski teret. Situacija postaje neodrživa: 49% je tokom 2025. trošilo ušteđevinu, a 24% se dodatno zadužilo. Alarmantno je i to što 60% Amerikanaca može da pokrije najviše tri meseca troškova ako ostane bez posla.
Nije prolazna inflacija, već sistemski problem
Finansijski stručnjaci upozoravaju da ovo nije samo posledica inflacije posle pandemije. Iako je godišnja inflacija niža nego 2022, cene su trajno ostale visoke, dok plate zaostaju. „Ovo nije psihološki problem. Ovo je sistemski problem“, kaže sertifikovani finansijski planer Bobi Rebel. Džered Kesler, osnivač kompanije Foreks Broker, dodaje da fokus na osnovne troškove jasno pokazuje da je reč o pravoj krizi troškova života, a ne kratkoročnoj inflatornoj reakciji.
Kako je Amerika postala preskupa
Koreni krize sežu decenijama unazad. Od 2008. godine Federalne rezerve SAD ubacile su bilione novoštampanih dolara u sistem, što je podiglo cene imovine, ali obezvredilo kupovnu moć. Paralelno s tim, ogromna budžetska potrošnja i rast državnog duga preplavili su ekonomiju novcem. Rezultat je dugotrajno slabljenje dolara i rekordna neusklađenost između „jakih“ berzi i realnog života većine građana koji sve teže pokrivaju osnovne troškove.
Život na dug i bez ušteđevine
Američki potrošači pokušavaju da izdrže oslanjajući se na kredite i prazneći štednju. „Potrošači se bukvalno probijaju kroz ovo“, kaže Vil Okinklós iz kompanije EY-Parthenon. Kupuju manje, traže „vrednost za novac“, ali se sve više oslanjaju na kreditne kartice i kupi-sada-plati-kasnije zajmove. Posledice su ozbiljne: dug domaćinstava je na rekordnom nivou, 40% ljudi smanjuje potrošnju na hranu, a više od 20% odlaže zdravstvenu negu zbog troškova.
Neizvesna 2026. godina
Ulazak u 2026. ne donosi olakšanje. Ekonomisti očekuju da će inflacija ostati iznad nivoa pre krize, dok jaz između cena i plata ostaje ključni problem. Poruka istraživanja je jasna: američki životni standard je pod najvećim pritiskom u modernoj istoriji. Za građane to znači krajnji oprez i stezanje kaiša. Za donosioce odluka to je upozorenje da se ekonomski uspeh više ne meri berzama, već time da li zaposleni ljudi mogu da priušte osnovne potrebe bez očaja.
