Patolog dr Helmut Luk, bivši rukovodilac Instituta za patologiju u Državnoj bolnici Amšteten, iznosi medicinski zaključak o godinama pandemije COVID-19. On se bavi ranim zabludama o opasnosti od COVID-19, propustima tokom karantina, uočljivim viškom smrtnosti od 2021. godine nadalje, kao i patološkim nalazima povezanim sa miokarditisom, iznenadnim smrtima i potencijalnim dugoročnim posledicama kampanje vakcinacije. Njegovi nalazi su jasni i ukazuju na to da mnoga ključna pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Ovaj intervju se bavi složenim temama koje nisu izgubile na značaju ni godinama nakon završetka akutne faze pandemije virusa korona. Dok su političari i mediji uglavnom nastavili dalje, dr Luk, iz svoje profesionalne perspektive (specijalista kliničke i molekularne patologije), iznosi zapažanja za koja smatra da zahtevaju ozbiljno objašnjenje. Fokus je na pitanjima stvarne opasnosti od COVID-19, ulozi kampanje vakcinacije od 2021. godine nadalje, višku smrtnosti i neobičnim obrascima bolesti i smrti, posebno u slučajevima miokarditisa i iznenadne smrti. Intervju možete pogledati ovde:
Dr Luk naglašava da ga mnoge današnje rasprave ne iznenađuju. Podaci su bili dostupni veoma rano i, prema njegovom mišljenju, ukazivali su na znatno nižu stopu smrtnosti nego što je to javno predstavljano. Svoju ličnu odluku da se ne vakciniše opravdava tadašnjim proračunima koji su pokazivali da je individualni rizik od smrtnog ishoda zbog COVID-19 bio manji od rizika u svakodnevnom životu. Gledano unazad, smatra da su visoke stope smrtnosti koje je povremeno saopštavala Svetska zdravstvena organizacija bile u velikoj meri preuveličane, te ukazuje na rane primere iz stvarnog sveta, poput kruzera „Diamond Princess“, kao i na kasnije statističke analize.
Delovali su protiv zdravog razuma
Dr Luk je naročito kritičan prema načinu na koji su vlasti i stručnjaci postupali sa raspoloživim podacima. Smatra da su čak i institucije poput Instituta Robert Koh raspolagale relevantnim informacijama, ali ih nisu otvoreno saopštavale javnosti. Umesto toga, uvedeni su karantini i ograničenja pristupa zdravstvenoj zaštiti, što je dovelo do toga da mnogi ljudi – posebno starije osobe – nisu dobijali adekvatnu medicinsku negu. Prema njegovom mišljenju, to objašnjava deo kasnijeg viška smrtnosti.
Istovremeno, patolog je izvestio o nalazima koji se ne mogu objasniti isključivo problemima u zdravstvenom sistemu. Od 2021. godine nadalje primećivao je sve veći broj slučajeva limfocitnog miokarditisa, ponekad kod mlađih osoba bez značajnih prethodnih bolesti. U pojedinim slučajevima u tkivu srčanog mišića detektovani su šiljati proteini. Zbog centralne uloge srca, čak i ogranićena oštećenja mogu imati smrtonosne posledice, naročito ako je pogođen sistem za provođenje srčanog ritma.
Zbog toga su zdravi sportisti posebno pogođeni
Dr Luk dodatno objašnjava svoju osnovnu kritiku mehanizma delovanja mRNA vakcina. Dok se ćelije sluzokože brzo obnavljaju nakon prirodne infekcije, vakcine prvenstveno dospevaju do dobro prokrvljenih organa. U tim organima ćelije proizvode šiljate proteine koje potom napada imuni sistem. U visoko specijalizovanim ćelijama koje se ne obnavljaju, to može dovesti do trajnih oštećenja. U tom kontekstu, on smatra da se iznenadne smrti kod sportista mogu uverljivo objasniti, čak i ako slični slučajevi kod starijih osoba dobijaju manje statističke pažnje.
Dr Luk je znatno oprezniji kada je reč o temi raka. On ukazuje na moguće teorijske veze kroz promene imunog sistema, ali naglašava nedostatak javno dostupnih, detaljnih podataka. Rak nije jedinstvena bolest i pouzdani zaključci zahtevaju precizne i razrađene statistike, koje trenutno nisu lako dostupne javnosti.
Na kraju razgovora, dr Luk najviše kritikuje nedostatak transparentnosti. Potrebni zdravstveni podaci postoje, ali nisu dostupni javnosti. Po njegovom mišljenju, sistematska analiza vakcinisanih i nevakcinisanih grupa bila bi relativno jednostavna za sprovođenje. Činjenica da to do danas nije urađeno, za njega otvara ozbiljna pitanja o ulozi vlasti i njihovom odnosu prema odgovornosti prema građanima.
