Elon Musk podneo je tužbu protiv OpenAI i Microsofta u sporu koji bi mogao promeniti pravila igre u Silikonskoj dolini. Suština: da li je OpenAI ostao veran misiji zbog koje je osnovan – ili je tiho izdao svoje principe dok je rastao do vrednosti od oko 500 milijardi dolara?
Musk traži između 79 i 134 milijarde dolara naknade, tvrdeći da je njegovih oko 38 miliona dolara inicijalnog finansiranja bilo temelj na kojem je OpenAI izgrađen. Po njegovom mišljenju, OpenAI je iskoristio “neprofitni” imidž da privuče podršku i poverenje javnosti, a onda prešao na profitnu strukturu i duboku saradnju sa Microsoftom, napuštajući originalnu misiju.
Ključni dokaz? Privatne beleške Grega Brockmana iz 2017. godine: “Ne mogu da verujem da smo se obavezali na neprofitni rad, a tri meseca kasnije pravimo b-corp – to je bila laž.” Musk tvrdi da ove beleške pokazuju da je OpenAI znao da krši obećanje i da je brinuo kako će to izgledati njegovom najvećem ranom sponzoru.
OpenAI, sa druge strane, kaže da je sve transparentno – već 2017. se otvoreno razgovaralo da će razvoj napredne AI zahtevati više kapitala nego što neprofitna organizacija može da prikupi. Musk je, navode oni, bio deo tih razgovora i slao se da će profitna struktura biti neophodna, sve dok se misija neprofitnog rada na neki način nastavi. OpenAI tvrdi da je sukob nastao zbog kontrole, a ne prevare – i da je Musk napustio projekat jer nije mogao diktirati budućnost kompanije.
Na sudu će sve zavisiti od tumačenja tih internih beležaka i razgovora. Musk tvrdi da otkrivaju lidere koji su znali da neprofitna misija neće izdržati i brinuli se da to priznaju. OpenAI tvrdi da beleške pokazuju tim koji iskreno pokušava da finansira ambicioznu misiju, dok odbija Muskovu želju za potpunom dominacijom.
Ishod ove bitke neće uticati samo na milijarde dolara – već i na to koliko daleko osnivači Silikonske doline mogu da idu u redefinisanju svojih velikih misija pre nego što sudovi odluče da li su prešli granicu između evolucije i prevare.
