Raspoređivanje evropskih trupa na Grenland neće odvratiti predsednika Donalda Trampa od nastojanja da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad ovom strateški izuzetno važnom arktičkom teritorijom, upozorila je Bela kuća.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit odbacila je sugestije da bi evropski vojni pokreti mogli da promene predsednikovu procenu.
„Ne mislim da trupe u Evropi utiču na predsednikov proces donošenja odluka niti da na bilo koji način utiču na njegov cilj sticanja Grenlanda“, rekla je Levit novinarima, odgovarajući na pitanje da li bi dolazak evropskih snaga mogao da promeni Trampov pristup ovoj poluautonomnoj teritoriji pod danskom upravom.
Evropsko pokazivanje sile ne menja stav SAD
(Oglas)
Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Švedsku, Finsku, Norvešku i Holandiju, najavilo je da će poslati manji broj vojnika na Grenland u okviru danske vojne vežbe, pri čemu su se neke snage već našle na terenu.
Predsednik Tramp je više puta tvrdio da položaj Grenlanda čini ovu teritoriju ključnom za nacionalnu bezbednost SAD, upozoravajući da bi ostrvo u suprotnom moglo da padne pod uticaj Rusije ili Kine, čime bi nastala strateška ranjivost na severnom krilu Amerike.
Teritorija je takođe bogata naftom, gasom i retkim zemnim mineralima — resursima koje Trampova administracija ističe kao ključne za smanjenje zavisnosti SAD od Kine.
Vlada Grenlanda saopštila je da teritorija „nije na prodaju“, insistirajući da o njenoj budućnosti moraju odlučivati Grenlanđani, koji su u velikoj meri inuitskog porekla, zajedno sa Danskom.
Iako Grenland nije kolonija još od 1953. godine i ima široku autonomiju od 1979, više od šest vekova ostaje pod danskom kontrolom.
Danska i Evropa uzvraćaju
Nakon sastanka u Beloj kući u sredu sa potpredsednikom Džej-Dijem Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom, danski ministar spoljnih poslova priznao je da Kopenhagen i Vašington „i dalje imaju fundamentalno neslaganje“, iako su obe strane najavile formiranje radne grupe usmerene na unapređenje bezbednosti Grenlanda.
U četvrtak je Emanuel Makron dodatno pojačao evropski odgovor, najavivši planove za raspoređivanje francuskih kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga na Grenland u narednim danima.
„Francuska i Evropljani moraju da nastave, gde god su njihovi interesi ugroženi, da budu prisutni bez eskalacije, ali bez ikakvog popuštanja kada je reč o poštovanju teritorijalnog suvereniteta“, rekao je Makron.
NATO formalno nije uključen u ovu vežbu, koja je opisana kao međudržavna misija za procenu načina jačanja bezbednosti Grenlanda.
Ipak, evropski zvaničnici jasno poručuju da su ova raspoređivanja namenjena slanju signala jedinstva i da je američko preuzimanje Grenlanda nepotrebno.
Tramp ponavlja argument nacionalne bezbednosti
Predsednik Tramp je optužio Dansku da nije adekvatno obezbedila Grenland od potencijalnih stranih pretnji.
Na dan sastanka u Beloj kući, ponovio je svoj stav na mreži Truth Social.
„Sjedinjenim Državama je Grenland potreban iz razloga nacionalne bezbednosti. On je ključan za Zlatnu kupolu koju gradimo. NATO bi trebalo da predvodi napore da ga dobijemo“, napisao je Tramp.
Ponovo je upozorio da ostrvo rizikuje da padne u ruke Rusije ili Kine, dodajući da bi NATO bio „daleko snažniji i efikasniji“ kada bi Grenland bio pod nadzorom Sjedinjenih Država.
Arktičke tenzije sa Rusijom i Kinom
Izveštaj danske obaveštajne službe objavljen u decembru 2025. godine naglasio je strateški značaj regiona, navodeći da su Sjedinjene Države pojačale fokus na Arktik dok Rusija nastavlja vojno jačanje, a Kina širi svoje pomorske kapacitete u tom području.
„Rusija ostaje najjača vojna sila na Arktiku“, navodi se u izveštaju, uz ocenu da će Moskva verovatno produbiti saradnju sa Pekingom i omogućiti Kini veći pristup ruskom Arktiku.
Rusija je odbacila upozorenja sa Zapada, a njena ambasada u Belgiji saopštila je da su zabrinutosti u vezi sa navodnim ruskim i kineskim pretnjama Grenlandu osmišljene radi unapređenja „antiruske i antikineske agende“.
Saveznici podeljeni oko eskalacije
Za sada, evropska raspoređivanja trupa ostaju ograničena.
Ujedinjeno Kraljevstvo je na zahtev Danske poslalo samo jednog vojnog oficira na Grenland.
„Delimo zabrinutost predsednika Trampa u vezi sa bezbednošću visokog severa“, rekao je britanski portparol, predstavljajući ovaj potez kao deo širih napora da se kroz NATO i saveznička partnerstva, poput Združenih ekspedicionih snaga, odvrate ruske i kineske aktivnosti.
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen izjavio je da će predstojeća vežba, nazvana Arctic Endurance, uključivati više saveznika i imati za cilj jačanje regionalne saradnje, upozorivši da „niko ne može da predvidi šta će se desiti sutra“.
Ne učestvuju sve članice NATO-a.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da Poljska neće slati trupe, upozorivši da bi sukob između članica NATO-a bio katastrofalan.
„Pokušaj preuzimanja (dela) teritorije jedne članice NATO-a od strane druge članice NATO-a bio bi politička katastrofa“, rekao je Tusk, nazvavši takav scenario „krajem sveta kakvog poznajemo“.
Bela kuća traži dogovor, ne silu
Uprkos oštroj retorici i pomeranjima trupa, Bela kuća naglašava da Vašington teži pregovaračkom rešenju.
Visoki zvaničnici, uključujući Majka Džonsona (republikanac iz Luizijane), odbacili su ideju vojnog zauzimanja Grenlanda od strane SAD.
Trampov specijalni izaslanik za Grenland, Džef Lendri, rekao je da planira posetu toj teritoriji u martu i da ostaje uveren da je dogovor moguć.
„Verujem da postoji dogovor koji treba i koji će biti postignut kada se ovo razreši“, rekao je Lendri za Fox News.
„Predsednik je ozbiljan.
Mislim da je postavio jasne granice.
Rekao je Danskoj šta traži.“
Administracija je jasno stavila do znanja da raspoređivanje evropskih trupa neće promeniti stav predsednika Trampa da je obezbeđivanje Grenlanda ključno za dugoročnu nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.
