Danas je počelo još jedno okupljanje globalista i njihovih marioneta u Davosu. Događaj tradicionalno počinje u ponedeljak ceremonijom otvaranja, dok glavni program traje od utorka do petka, ovog puta pod novim vodstvom.
Nedavno smo na portalu pisali o temama i učesnicima ovogodišnjeg sastanka u Davosu. Budući da se ponekad promene dešavaju u roku od nekoliko dana – neko se odjavi, a neko drugi ga zameni – ponovo smo pregledali ceo spisak učesnika debata.
Nismo uspeli da pronađemo ni jedno srpsko ime, što i nije bilo neočekivano.
Sa druge strane, novo ime koje prvobitno nije bilo na spisku je francuski predsednik Makron, koji čak ima isti debatni panel kao i Tramp.
U utorak u 14:00, kada je prvobitno bio predviđen „govor Donalda Trampa“, sada je predviđen „govor Emmanuela Makrona“. Nije jasno da li će samo Makron učestvovati u diskusiji sa izvršnim direktorom BlackRocka Finkom ili će im se pridružiti i Tramp – možda na daljinu.
Moguće je i da je Tramp reagovao na vrlo negativne reakcije svojih pristalica, kojima se nije dopalo njegovo učešće na sastanku WEF-a, te su na kraju otkazali njegovo prisustvo.
Naravno, obaveštavaćemo vas o najzanimljivijim debatama, kao što to činimo svake godine.
Sada pogledajmo šta je zapravo Svetski ekonomski forum, kako je nastao, kako se njegov uticaj postepeno menjao i zašto može uticati na svetsku politiku iako je privatna organizacija kojom upravljaju neizabrani globalisti.
Izvorno je WEF zamišljen kao neformalni prostor za raspravu: bez donošenja odluka, bez ugovora, bez demokratskih zahteva. Razmena mišljenja umesto donošenja odluka, analiza umesto kontrole.
Ovo ograničenje forumu je dugo davalo određenu legitimnost. WEF je 1971. godine osnovao Klaus Schwab kao evropski simpozijum o menadžmentu. Do danas se forum opisuje kao „platforma za dijalog i međunarodnu saradnju“.
Međutim, ta se uloga menjala tokom godina. Posebno je to postalo jasno tokom pandemije Kovida, kada je WEF predstavio koncept „Velike promene“ i objasnio ga javnosti kroz knjige Klausa Schwaba.
Postepeno su ljudi shvatili da „Velika promena“ nije bila ništa drugo do plan preuzimanja globalne moći od strane male grupe pojedinaca, odnosno uvođenje Novog svetskog poretka.
Slogan WEF-a „Ne poseduj ništa i budi srećan“, pod kojim je organizacija promovisala deljenje i najam umesto vlasništva, postao je poznat. Na WEF-u je takođe prvi put promovisana tranzicija na kružno gospodarstvo i uvođenje digitalnih identifikacionih kartica i CBDC-ova.
Bilo je jasno da WEF nije samo platforma za raspravu, već i kreator politika. Svi delovi globalističke agende gurani su napred, bez mogućnosti otpora i rasprave koja bi predstavila različita mišljenja.
Koncept „Velike promene“ postupno je nestao iz javne retorike WEF-a, kao što je nestao i sam Klaus Schwab, jer je postao previše kontroverzan. Od januara 2026. termin više nije istaknut na aktuelnoj stranici WEF-a, niti se spominje kao inicijativa ili projekat.
Danas se WEF fokusira na teme poput globalne saradnje, veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, energije, klimatske agende i novih ekonomskih i društvenih modela, bez otvorenog spominjanja „Velike promene“.
Ipak, koncept se i dalje promoviše unutar pojedinačnih programa. Vodeće teme i dalje uključuju klimatsku agendu koja uništava Evropu, a WEF ima ambicije da proširi njen uticaj i na ostatak sveta.
WEF nije demokratski legitiman i ne podleže parlamentarnim kontrolama. Finansiraju ga velike globalne kompanije, a političari koriste Davos da dobiju uputstva o sledećim političkim koracima. Čak i ako se tamo ne donose zakoni, formiraju se okviri, prioriteti i politički modeli koji kasnije oblikuju nacionalnu i međunarodnu politiku.
Za mnoge građane, Davos je simbol jaza između elitnog diskursa i stvarnog života. Dok inflacija, cene energije i socijalna nesigurnost dominiraju svakodnevicom, o globalizaciji se diskutuje u zaštićenim konferencijskim dvoranama.
Usput, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se hvali svojim učešćem na samitu WEF-a, iako je dobro poznato da će mu dodeliti mesto pored hodnika ili toaleta.
