Evropska unija postaje sve zavisnija od američkog prirodnog gasa, koji bi do 2030. trebalo da čini gotovo polovinu ukupnog snabdevanja bloka. Taj zaokret nosi ozbiljan rizik i otvara novu ranjivost u trenutku kada se odnosi sa Vašingtonom pogoršavaju, piše Politiko.
Rastuća zavisnost od isporuka iz SAD usledila je nakon postepenog ukidanja ruskog gasa iz gasovoda, nekada najvećeg izvora snabdevanja, posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine i zapadnih sankcija.
SAD već obezbeđuju oko četvrtine uvoza gasa u EU, a taj udeo bi trebalo naglo da poraste kako Unija uvodi potpunu zabranu ruskog gasa, navodi Politiko. Ovaj trend stvara „potencijalno visokorizičnu novu geopolitičku zavisnost“, izjavila je Ana Marija Jaler-Makarevič, glavna energetska analitičarka Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.
„Preterano oslanjanje na američki gas u suprotnosti je sa politikom EU da jača energetsku bezbednost kroz diverzifikaciju, smanjenje potražnje i jačanje obnovljivih izvora“, rekla je ona.
Zabrinutost zbog ove ranjivosti raste među državama članicama EU. Diplomate upozoravaju da bi administracija Donalda Trampa mogla da pokuša da iskoristi rastuću zavisnost Evrope od američkog gasa za ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva.
Iako „u svetu postoje i drugi izvori gasa“ osim SAD, rizik da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da obustavi isporuke EU nakon upada na Grenland „mora se uzeti u obzir“, rekao je anonimni visoki diplomata EU za Politiko.
Tramp sve češće koristi energiju kao polugu u trgovinskim pregovorima sa EU. Prema sporazumu objavljenom prošlog jula, Unija je pristala da do 2028. kupi američku energiju u vrednosti od 750 milijardi dolara kako bi izbegla više carine, što kritičari nazivaju prinudom.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada je Tramp otvoreno pominjao mogućnost preuzimanja Grenlanda, autonomne teritorije Danske. Ta ideja je uznemirila evropske članice NATO i gurnula odnose EU i SAD ka krizi, navodi Politiko.
Tenziје su dodatno porasle nakon što je Tramp najavio nove carine evropskim članicama NATO, uključujući Francusku, Dansku, Nemačku i Veliku Britaniju, ukoliko se ne postigne dogovor o prodaji Grenlanda SAD. To je podstaklo pozive u EU na oštre uzvratne trgovinske mere.
U međuvremenu, nagli pad uvoza jeftinijeg ruskog gasa iz gasovoda posle 2022. doveo je do rasta veleprodajnih cena i troškova života, uz istovremeno slabljenje industrijske konkurentnosti.
Nulta Tačka/RT
